Raža manta pliva širom otvorenih usta i usisava morsku vodu bogatu planktonom. Filtar u mantinim ustima propušta vodu, a plankton se odbije od njega i završi u njenom grlu. Manta proguta plankton, a voda koja je prošla kroz filtar u njenim ustima izađe van kroz škrge. No zanimljivo je da u mantinim ustima ostane čak i plankton koji je sitniji od otvora na njenom filtru. Ed Yong, novinar koji se bavi znanstvenim temama, kaže da je ta mantina sposobnost praktički na granici nemogućeg.

 Razmislite o sljedećem: Mantin sustav za filtriranje sastoji se od pet lukova, koji nalikuju dvostrukim češljevima. Neki zupci na tim češljevima nagnuti su prema naprijed, a neki prema natrag. Kad voda dođe do tih zubaca, jedan dio vode prijeđe preko njih, a drugi prođe između njih. Tako se stvaraju sitni vrtlozi.

 Kad plankton i druge čestice hrane udare u te zupce, odbiju se od njih i nošeni strujom vode završe u mantinom grlu. Čak i sitni plankton, koji bi mogao proći kroz otvore filtra, završi u mantinom grlu zato što ga vrtlozi koji se stvaraju između zubaca odbace natrag, a struja vode odnese ga do grla. Taj sustav za filtriranje omogućuje da u mantinim ustima ostanu čak i sitne čestice hrane koje bi inače završile u moru.

 Osim toga, mantin sustav za filtriranje sam se čisti i gotovo nikad se ne zaštopa, bez obzira na to koliko brzo manta pliva ili koliko je velika koncentracija planktona u morskoj vodi.

 Znanstvenici se nadaju da će na temelju mantinog sustava za filtriranje osmisliti filtre za pročišćavanje otpadnih voda, koji će moći odvajati štetne čestice mikroplastike.

 Što vi mislite? Je li mantin sustav za filtriranje nastao evolucijom ili je djelo inteligentnog tvorca?