Pučiba taro čitatelija
So vakerela i Biblija bašo dejbe sovli?
Nekoj dela sovli te šaj te sikavel kaj ka kerel nešto ili kaj na kergja nešto hem but puti spomninela pe e Devle sar svedoko. Šaj te del pe sovli lafencar ili pismeno.
Nesave šaj te mislinen peske kaj tano pogrešno te den sovli soske o Isus vakergja: „Ma den sovli nisar... Keda ka vakeren: ’Oja‘, neka značinel ’oja‘, a keda ka vakeren: ’Na‘, neka značinel ’na‘. Soj poviše adalestar, taro Beng tano“ (Mat. 5:33-37). Džangjola pe, o Isus džanela sine kaj sprema e Mojseeskoro zakoni o Izraelcija ko nesave situacie valjani sine te den sovli hem kaj e Devleskere verna sluge dena sine sovli (1. Moj. 14:22, 23; 2. Moj. 22:10, 11). Isto agjaar, ov džanlja kaj o Jehova da ko purano vreme dengja sovli (Evr. 6:13-17). Sprema akava, o Isus na manglja te vakerel kaj nikogaš našti te da sovli. Namesto adava, ov manglja te predupredinel e manušen te na den sovli bašo tikne bukja hem bašo bukja so nane važna. Ustvari, sekogaš valjani te ikera amen ko amaro lafi soske siem odgovorna anglo Jehova. Adava so vakeraja le valjani čače te mislina le.
Tegani, so valjani te kere ako nekoj rodela tutar te de sovli? Prvo, ov sigurno kaj šaj te kere adava bašo so dea sovli. Ako na sian sigurno, tegani pošukar tano te na de sovli. E Devleskoro Lafi predupredinela amen: „Pošukar tano te na de lafi, nego te de lafi hem palo adava te na ispolnine le“ (Prop. 5:5). Dujto, razmislin bašo nesave bibliska načelija kola soj povrzime adalea hem palo adava odlučin sprema tli sovest. Kola tane nesave taro akala bibliska načelija?
Keda nane protiv e Devleskiri volja te del pe sovli. Na primer, e Jehovaskere svedokija dena zavet keda khuvena ko brako. Akala zavetija tane jekh vrsta sovli. Anglo Devel hem anglo sa o manuša soj prisutna, i bori hem o džamutro vetinena peske kaj ka mangen pe, ka ceninen pe hem ka poštujnen pe sa džikote o solduj tane dživde. (Iako na vakerena sarine o ista lafija, ama sepak dena zavet anglo Devel.) Adalea ovena rom hem romni, hem lengoro brako valjani te trajnel celo životo (1. Moj. 2:24; 1. Kor. 7:39). Ki akaja situacija, i sovli so dela pe bašo brako nane protiv e Devleskiri volja.
Keda tano protiv e Devleskiri volja te del pe sovli. Na bi ovela šukar jekh hristijani te del sovli kaj ka braninel i država agjaar so ka koristinel oružje, ili kaj ka otkažinel pe tari pli vera ko Devel. Adava tano sprotivno tari e Devleskiri zapoved. O hristijanja na valjani te oven „delo taro sveto“, hem adaleske na birinaja nisavi strana ko nesoglasuvanja Jovan 15:19; Isa. 2:4; Jak. 1:27).
hem vojne taro akava sveto (Ponekogaš te del pe sovli tano mukhlo ki sovest. Ponekogaš, angleder te da nesavi sovli, valjani šukar te razmislina bašo e Isuseskoro sovet: „Iranen e cezareskoro e cezareske, a e Devleskoro e Devleske“ (Luka 20:25).
Na primer, te vakera kaj jekh hristijani kova so mangela te ovel le državjanstvo ili pasoši, doznajnela kaj rodela pe lestar te del sovli kaj ka ovel lojalno e državake. Ako ki adaja phuv i sovli baši lojalnost vklučinela te del lafi kaj ka kerel nešto soj protiv e Devleskoro zakoni, leskiri sovest soj oblikujmi sprema i Biblija nane te dozvolinel leske te del asavki sovli. Sepak, o vlastija šaj te dozvolinen leske te meninel nesave lafija, te šaj leskiri sovest te dozvolinel leske te del adaja sovli.
Te del pe asavki menimi sovli baši lojalnost šaj te ovel sprema o načelo so arakhljovela ko Rimjanite 13:1, kote so pišinela: „Sekova manuš neka ovel podložno e vlastenge“. Adaleske, ov šaj ka odlučinel kaj nane ništo pogrešno ko adava te del sovli soske ov samo kerela adava so rodela lestar o Devel.
Isto agjaar valjani te šune tli sovest keda valjani te ane odluka dali ka de sovli kote so rodela pe tutar te koristine nesavo predmeti ili te kere nesavo gesti. O purane Rimjajna hem o Skitija dena sine sovli ko pumare mačija hem ko pumaro devel e vojnakoro sar garancija kaj vakerena o čačipe. A o Grkija džikote dena sine sovli vazdena sine pumaro vas upre ko nebo. Agjaar priznajnena sine kaj isi nesavi bari sila upre koja so dikhela so kerena, hem so vakerena o manuša hem angli kaste ka oven odgovorna bašo pumare postapke.
Džangjola pe, jekh sluga e Jehovaskoro nane te del sovli anglo nesavo državno simboli kova soj povrzimo e hovavne religijaja. Ama so ako sian ko sudo hem nekoj rodela te čhive tlo vas upri Biblija hem te de sovli kaj vakerea o čačipe? Šaj ka odlučine te kere adava soske i Biblija kerela lafi bašo nesave verna sluge kola so dengje sovli agjaar so kergje nesavo gesti (1. Moj. 24:2, 3, 9; 47:29-31). Ako dea asavki sovli, važno tano te na bistre kaj dea sovli anglo Devel kaj ka vakere o čačipe. Valjani te ove spremno te vakere o čačipe ko bilo savo pučibe so ka pučen tut.
Amaro amalipe e Jehovaja tano amenge but važno. Adaleske, ako nekoj rodela te da sovli, valjani te molina amen hem šukar te razmislina dali adalea ka grešina protiv amari sovest ili ka phaga nesavo biblisko načelo. Ako odlučinea te de sovli, valjani te ove sigurno kaj ka šaj te ispolnine adava so vetinea (1. Pet. 2:12).