Пређи на садржај

Пређи на садржај

ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА

„Нада у Божје Краљевство није само сан“

Ефраин де ла Круз

„Нада у Божје Краљевство није само сан“
  • РОЂЕН: 1918.

  • КРШТЕН: 1949.

  • НЕКИ ПОДАЦИ: Никада се није поколебао у својој одлуци да проповеда добру вест о Божјем Краљевству иако су га у свих седам затвора у којима је био немилосрдно тукли.

ГОДИНЕ 1948, са својом супругом Паулом и ћерком почео сам да долазим на састанке Јеховиних сведока у Бланко Ариби. Никада нисмо пропуштали састанке иако смо сваки пут пешачили укупно 40 километара. Паула и ја смо се крстили 3. јануара 1949.

Шест месеци након тога неколико нас је било ухапшено и осуђено на три месеца затвора. Спавали смо на поду и имали смо само један оброк дневно — зелене банане и чај. Када су нас пустили из затвора, наредили су нам да више не проповедамо и мислили су да ће тако и бити. Али када смо се вратили кући, наставили смо да се тајно састајемо и да проповедамо. Пошто смо били под сталном присмотром, састајали смо се у приватним кућама, на плантажама кафе или на фармама. Нисмо се увек састајали на истом месту већ смо на крају сваког састанка рекли браћи где ћемо се окупити следећи пут. Свако је сам проповедао. Носили смо радно одело и нисмо имали са собом литературу нити Библију. Па ипак, у периоду од 1949. до 1959. био сам осуђиван на казне затвора у трајању од три до шест месеци, које сам одслужио у седам различитих затвора.

Морао сам да будем посебно опрезан зато што је и међу мојом родбином било неких који су желели да ме пошаљу у затвор. Иако сам спавао у брдима или на некој фарми, ипак су ме неколико пута ухватили. Једном су ме ухапсили и послали у затвор Ла Викторија у Сијудад Трухиљу, где је у једној ћелији било од 50 до 60 затвореника. Ту смо имали два оброка дневно — кукурузну кашу и мало пиринча са пасуљем у подне. Наравно, сви смо проповедали другим затвореницима и редовно смо одржавали састанке, на којима смо цитирали библијске стихове које смо знали напамет и причали искуства из службе проповедања.

Када сам последњи пут био у затвору, један војник ме је кундаком ударао у ребра и по глави. Иако су ми остале физичке последице од добијених батина и друге врсте малтретирања, ти испити су учврстили моју веру и одлучност да истрајно служим Јехови.

Сада имам 96 година и у скупштини служим као слуга помоћник. Пошто више не могу толико да пешачим, седим испред своје куће и проповедам свим пролазницима. Нада у Божје Краљевство за мене није само сан. То је стварност о којој проповедам већ више од 60 година. Нови свет је за мене данас стваран исто као и првог дана када сам чуо добру вест о Божјем Краљевству. a

a Ефраин де ла Круз је преминуо док је овај извештај био у припреми.