Исус је са осталим путницима стигао у Јерихон, који се налазио на око дан хода од Јерусалима. Јерихон се у суштини састојао из два дела — новог, римског града и старог, јеврејског града, који је био нешто више од километар и по удаљен од новог. Док су Исус и мноштво били на путу ка новом граду, два слепа просјака су чула жамор. Један од њих се звао Вартимеј.

Када је чуо да Исус пролази, Вартимеј је са својим пријатељем почео да виче: „Господе, смилуј нам се, Сине Давидов!“ (Матеј 20:30). Неки из мноштва су им строго наредили да ућуте, али они су почели још гласније да вичу. Исус је чуо метеж и зауставио се. Питао је људе око себе ко то виче. Они су отишли до тих просјака и рекли једном од њих: „Буди храбар! Устани, зове те“ (Марко 10:49). Одушевљени слепи човек је збацио са себе хаљину, скочио на ноге и пришао Исусу.

„Шта хоћете да вам учиним?“, упитао је Исус. Обојица су му одговорила: „Господе, нека нам се отворе очи“ (Матеј 20:32, 33). Исус се сажалио, дотакао њихове очи и једном од њих рекао: „Иди, вера те је твоја излечила“ (Марко 10:52). Ова два слепа човека су прогледала и без сумње су обојица почели да славе Бога. Када су други видели шта се догодило, и они су славили Бога. Оба излечена човека су пошла за Исусом.

Око Исуса се окупило велико мноштво док је пролазио Јерихоном. Сви су желели да виде онога ко је излечио та два слепа човека и зато су се тискали око њега. Али неки нису успели да га виде. Тако је било са Закхејем. Он је био главни порезник у Јерихону и околини. Пошто је био ниског раста, није могао да види шта се дешава. Зато је отрчао испред свих и попео се на дивљу смокву, која се налазила на путу којим је Исус требало да прође. Одатле је могао све добро да види. Када се Исус приближио и видео га на дрвету, рекао му је: „Закхеју, сиђи брзо, јер данас треба да будем гост у твојој кући“ (Лука 19:5). Закхеј је сишао и брзо отишао кући да све припреми за свог цењеног госта.

Када су људи видели шта се догађа, почели су да гунђају. Мислили су да није исправно да Исус буде гост у кући човека кога су сматрали грешником. Закхеј се обогатио тако што је изнуђивао новац док је сакупљао порез.

Кад су видели да је Исус ушао у Закхејеву кућу, почели су да се жале: „Свратио је код човека који је грешник.“ Међутим, Исус је видео да Закхеј може да се покаје,  и тако је и било. Исус се није разочарао. Закхеј је устао и рекао му: „Ево, Господе, пола своје имовине дајем сиромашнима, и свима које сам лажно оптужио да бих изнудио новац враћам четвороструко“ (Лука 19:7, 8).

Био је то заиста изврстан начин да покаже да се искрено каје! Вероватно је из својих пореских рачуна могао да види колико је новца узео од других. Сада се заветовао да ће им вратити четвороструко. То је чак више од онога што је захтевао Божји закон (Излазак 22:1; Левитска 6:2-5). Штавише, Закхеј је обећао да ће половину свог иметка дати сиромашнима.

Исусу је било драго када је видео да се Закхеј покајао и зато му је рекао: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и ово Аврахамов син. Јер је Син човечји дошао да тражи и да спасе оно што је изгубљено“ (Лука 19:9, 10).

Не тако давно пре тога, Исус је говорио о онима који су „изгубљени“ када је испричао причу о изгубљеном сину (Лука 15:11-24). Сада је ово био живи пример како је неко ко је такорећи био изгубљен поново пронађен. Верске вође и њихове присталице су се жалиле и критиковале Исуса због тога што је обраћао пажњу на особе попут Закхеја. Па ипак, Исус је наставио да тражи и скупља изгубљене Аврахамове синове.