Јов 14:1-22
14 „Човек, кога је жена родила,кратког је века+ и живот му је пун невоља*.+
2 Као цвет никне, а онда увене*,+као сенка бежи и нестаје.+
3 Да, у таквог упиреш погледи на суд га* водиш.+
4 Може ли нечист родити чистог?+
Не може!
5 Ограничен је човеков животни век,у твојим је рукама број његових месеци.Одредио си му границу коју не може прећи.+
6 Скини поглед с њега да предахне,да на миру заврши дан попут најамника.+
7 Јер и за дрво има наде.
Ако се посече, опет ће пустити изданке,нове младице ће из њега израсти.
8 Ако му корен остари у земљии његов пањ одумре у тлу,
9 пустиће изданке кад осети водуи пустиће гране као млада биљка.
10 Али кад човек умре, ишчезне сва његова снага.Кад човек издахне, где је он тада?+
11 Воде нестају из мора,река отиче и пресушује.
12 Тако и човек – кад легне, више не устаје.+
Док је год неба, неће се пробудити,нити ће се пренути из свог сна.+
13 О, кад би ме у гроб* склонио,+кад би ме сакрио док не прође твој гнев,кад би ми рок одредио и онда ме се сетио!+
14 Кад човек умре, може ли се вратити у живот?+
Чекаћу све дане свог ропства*док не дође моје избављење.+
15 Позваћеш ме, и ја ћу ти се одазвати.+
Ужелећеш се дела својих руку.*
16 А сада бројиш моје кораке,запажаш само моје грехе.
17 Мој преступ је запечаћен у врећи,мој грех си запечатио као лепком.
18 Као што се гора руши и распадаи стена се помера са свог места,
19 као што вода дроби камењеи потоци спирају земљу,тако ти уништаваш наду смртног човека.
20 Ти га надјачаваш док не нестане,+изобличујеш га и шаљеш у гроб.
21 Да ли његове синове поштују, он то не зна.Да ли их понижавају, он то не види.+
22 Осећа бол само док је жив,тугује док у њему има живота.“
Фусноте
^ Или: „пун немира“.
^ Или можда: „одсеца се“.
^ Дословно: „ме“.
^ Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
^ Овде се на симболичан начин указује на смрт која људе држи у ропству.
^ Или: „Чезнућеш за делом својих руку“.