БИБЛИЈА НИЈЕ НАУЧНИ ПРИРУЧНИК, АЛИ КАД СЕ ДОТИЧЕ НАУКЕ НЕВЕРОВАТНО ЈЕ ТАЧНА. ШТАВИШЕ, ОНА ЈЕ БИЛА ДАЛЕКО ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА. ЕВО НЕКИХ ПРИМЕРА.

Да ли свемир има почетак?

Уважени научници су раније били уверени да свемир одувек постоји. Међутим, данас је у научним круговима општеприхваћено гледиште да свемир има свој почетак. У Библији је то одавно записано (Постанак 1:1).

Каквог је облика Земља?

У древно доба, многи су веровали да је Земља равна плоча. Тек су у V веку пре н. е. грчки научници изнели теорију да је Земља округла. Али много пре тога — у VIII веку пре н. е. — библијски писац Исаија је указао на „круг земаљски“, користећи притом реч која се може превести и као „кугла“ (Исаија 40:22).

Да ли су небеска тела подложна распадању?

Аристотел, грчки научник из IV века пре н. е., тврдио је да су Земља и све што је на њој подложни променама и распадању, док су звезде вечне и непроменљиве. То мишљење је преовладавало вековима. Научници су тек у XIX веку формулисали концепт ентропије. Према овом концепту, свака материја, било да се налази у свемиру или на Земљи, тежи ка распадању. Један од научника који су допринели развитку овог концепта био је и Вилијам Томсон, познат као лорд Келвин. Он је запазио да Библија и за небо и за Земљу каже: „Све ће се то као хаљина похабати“ (Псалам 102:25, 26). Веровао је да се Бог може побринути да услед тих процеса распадања не дође до потпуног уништења свега што је створио, што и Библија потврђује (Проповедник 1:4).

Шта небеска тела држи на њиховом месту?

Аристотел је сматрао да се сва небеска тела налазе у сферама испуњеним невидљивом материјом. Веровао је да су те сфере смештене једна унутар друге и да се Земља налази у њиховом центру. Научници су тек у XVIII веку прихватили теорију да небеска тела лебде у празном простору. Занимљиво је да се у библијској Књизи о Јову, која је написана још у XV веку пре н. е., каже да је Створитељ Земљу „обесио ни на чем“ (Јов 26:7).

БИБЛИЈА НИЈЕ МЕДИЦИНСКИ ПРИРУЧНИК, АЛИ НЕКИ ЊЕНИ ПРИНЦИПИ УВЕЛИКО СУ ДОПРИНОСИЛИ ЗДРАВЉУ ЉУДИ.

Карантин.

Мојсијевим законом је било прописано да људи оболели од губе треба да буду одвојени од других. Тек је избијање страшних епидемија у средњем веку навело лекаре да примене овај принцип, који се и дан-данас сматра ефикасним у сузбијању ширења болести (Левитска, 13. и 14. поглавље).

Прање тела и одеће након додиривања мртваца.

Све до краја XIX века, лекари нису имали обичај да након обављене аутопсије оперу руке, већ су одмах наставили да прегледају своје пацијенте. То је довело до многих смртних исхода. Међутим, у Мојсијевом закону је писало да ће свако ко се дотакне леша бити церемонијално „нечист“. Закон је чак налагао да се та особа окупа и да опере одећу. Иако је у питању био верски обред, сасвим сигурно је доприносио здрављу људи (Бројеви 19:11, 19).

Уклањање измета.

Сваке године више од пола милиона деце умре од дијареје, болести која најчешће настаје због неадекватног уклањања људског измета. Мојсијев закон је налагао да се људски измет затрпа ван места где су људи пребивали (Поновљени закони 23:13).

Време за обрезивање.

Према Божјем закону, мушко дете је требало обрезати осмог дана од рођења (Левитска 12:3). Згрушавање крви код новорођенчета достиже нормалан ниво након прве недеље живота. Дакле, та законска одредба била је права заштита за новорођенче, иако је била дата у библијска времена, давно пре многих медицинских открића.

Веза између емоционалног и физичког здравља.

Медицински стручњаци кажу да позитивне емоције, као што су радост, оптимизам, захвалност и спремност на опраштање, благотворно утичу на здравље. У Библији стоји: „Весело срце делује добро као лек, а сломљен дух суши кости“ (Пословице 17:22).