Луј Брај — доноси светло заточеницима таме
Луј Брај — доноси светло заточеницима таме
КОЛИКО цениш то што можеш да читаш и пишеш? Неки то узимају здраво за готово, али читање и писање чине саму основу нашег учења. Отклоните способност читања писане речи и изгубили сте кључ од огромне ризнице знања.
Писана реч је стотинама година била неприступачна за слепе. Међутим, током 19. века, забринутост због њиховог тешког стања навела је једног озбиљног дечка да развије методу комуникације која је и њему и милионима других отворила нове могућности.
Нада се помаља из трагедије
Луј Брај је рођен 1809. године у селу Кувреу, око 40 километара од Париза (Француска). Његов отац Симон-Рене Брај зарађивао је за живот израђујући коњску опрему. Можда се мали Луј често играо у радионици свог оца. Међутим, једном приликом се управо ту десила страшна несрећа. Дохвативши једну оштру, шиљату алатку — вероватно шило — Луј ју је несмотрено гурнуо себи у око. Озледа је била незалечива. Што је још горе, инфекција се убрзо проширила и на друго око. Када је имао само три године Луј је потпуно ослепео.
Покушавајући да у тој ситуацији учине оно што је најбоље, Лујеви родитељи и парохијски свештеник Жак Палви, уредили су да Луј похађа часове који су се одржавали у локалној школи. Луј је упијао много од оног што је слушао. Штавише, неколико година је био најбољи у разреду! Али оно што је једна слепа особа могла да научи користећи методе обликоване за оне који виде било је ограничено. Због тога се 1819. године Луј уписао на Краљевски институт за слепу омладину.
Оснивач института, Валентин Ави, био је један од првих који је направио програм који би помогао слепима да читају. Његова жеља је била да побије преовладавајуће мишљење да слепило спречава особу да извуче корист из редовног образовања. Први експерименти које је спровео укључивали су израђивање великих, испупчених слова на дебелом папиру. Иако је то био само почетак, тиме је посејано семе које ће касније пустити корен.
Брај је учио да чита велика избочена слова из књига у малој Авијевој библиотеци. Међутим, увидео је да је овај приступ учењу спор и непрактичан. На крају крајева, слова су обликована за очи — а не за прсте. На срећу, неко други ко је схватао ова ограничења само што се није појавио на сцени.
Идеја из неочекиваног извора
Године 1821. када је Луј Брај имао само 12 година, Шарл Барбије, француски капетан артиљерије у пензији, посетио је институт. Тамо је представио средства комуникације која су се тад звала ноћно писање, а касније сонографија. Ноћно писање је било развијено за коришћење на бојном пољу. Била је то метода комуникације путем чула додира, уз коришћење испупчених тачкица поређаних у правоугаони облик, по шест тачака усправно и по две водоравно. У школи је ова идеја о коришћењу кода за фонетско преношење речи погодила праву жицу. Брај је са одушевљењем лично применио овај нови приступ и чак га је усавршио. Али да би овај метод стварно
учинио практичним, Брај је морао да буде упоран. У свом дневнику је написао: „Ако моје очи неће да ми кажу нешто о људима и догађајима, идејама и учењима, морам пронаћи други начин за то.“Тако је наредне две године Брај упорно радио на томе да поједностави код. На крају је развио једну префињену и елегантну методу засновану на „кућици“ коју чине само по три тачке усправно и по две водоравно. Луј Брај је 1824, када је имао 15 година, довршио систем од шест тачака. Убрзо након тога је почео да поучава на институту, а 1829. је објавио своју јединствену методу комуницирања која је данас позната по његовом имену. Ако изузмемо нека мања дотеривања, његов систем је углавном остао непромењен до дан-данас.
Брајево писмо постаје доступно широм света
Крајем 1820-их издата је прва књига која је објаснила Брајев изум са испупченим тачкама; али тај изум се споро прихватао. Нови код није био званично прихваћен чак ни на институту све до 1854. — две године после Брајеве смрти. Упркос томе, ова метода, далеко боља од осталих, на крају је стекла популарност.
Неколико организација производи литературу на Брајевом писму. Watchtower Society је почео да издаје овакав материјал 1912, када је овај код тек стандардизован за енглеска говорна подручја. Данас, користећи напредне методе штампања на Брајевом писму, Заједница сваке године израђује милионе таквих страница на осам језика и дистрибуише их у преко 70 земаља. Недавно је Заједница удвостручила производњу како би удовољила све већој потражњи за библијском литературом на Брајевом писму.
Данас тај једноставни, добро осмишљени Брајев код доприноси томе да писана реч буде доступна милионима људи са оштећеним видом — и то захваљујући преданим напорима једног младића који је живео пре скоро 200 година.
[Оквир⁄Слике на 15. страни]
ДЕШИФРОВАЊЕ БРАЈЕВОГ КОДА
Брајево писмо се чита слева надесно, користећи се једном или обема рукама. Постоје 63 могуће комбинације тачака у свакој Брајевој „кућици“. Стога се сва слова и знаци интерпункције у већини алфабета могу пренети посебном комбинацијом тачака. Неколико језика користе скраћени облик Брајевог писма у коме се неке „кућице“ стављају уместо учесталих комбинација слова или читавих речи. Неки људи су постали толико спретни у читању Брајевог писма да могу читати 200 речи у минути!
[Слике]
За првих десет слова се користе само тачке у два горња реда
За следећих десет слова додаје се доња лева тачка сваком од првих десет слова
За последњих пет слова додају се обе доње тачке на првих пет слова; слово „w“ је изузетак јер је оно касније додато француском алфабету
[Извор слике на 14. страни]
Портрет: © Maison Natale de Louis Braille - Coupvray, France/Photo Jean-Claude Yon