Жирафа — висока, дугонога и елегантна

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

СИВЕ гранитне громаде биле су влажне и хладне у освит зоре. С лименом шољицом врућег чаја у руци, угнездили смо се између ових великих стена и поглед уперили на афричку савану испод нас. a Наше стрпљење се исплатило. При благом руменилу јутарње светлости, крдо жирафа — високих, дугоногих и елегантних — лагано је прелазило преко равнице. Као на успореном филму грациозно су корачале својим штуластим ногама док се њихов дуг, извијени врат попут јарбола једрењака њихао на ветру. Скоро да смо остали без даха. Призор је био прелеп!

Неузнемирене нашим присуством, као једна упутиле су се у гај с бујним акацијама и пружиле се према високим трновитим гранама. Нежно и обазриво, ови љупки џинови кидали су својим дугим језиком мајушне зелене листове. Ту, високо изнад земље, угурале су своје главе баш усред колоније гнезда птице ткаље и незаинтересовано брстиле. Птице су дречећи приговориле овим дуговратим наметљивицама. Запрепашћене оваквим галамџијским одбацивањем, жирафе су се мирно и достојанствено окренуле другом дрвећу.

Хитра и грациозна

Свако ко је ова створења видео како протурају вратове кроз ограду у зоолошком врту, можда не може себи да представи њихову праву лепоту и грациозност док неукроћено и неспутано трче афричком дивљином. Покрети жирафа су грациозни и уједначени. Док галопирају отвореним пашњацима, њихов нежни, скоро крхки изглед одаје утисак да би могле да се о најмању препреку спотакну и преврну. Напротив, велики мужјак жирафе који тежи и до 1 300 килограма стабилан је на ногама и хитар тркач који може достићи брзину и до 60 километара на сат.

 Ово фасцинантно створење се искључиво налази у Африци. Његова нежност и мирољубива природа јесу ужитак за очи. Жирафино лице би се могло описати као јединствено чак и као шармантно, с дугим узаним ушима и два мала рога на чијим врховима се налазе баршунасте кићанке црне косе. Очи су јој веома велике и тамне, заштићене дугим увијеним трепавицама. Када зури у даљину са свог узвишеног, погодног положаја, њен израз лица поприма изглед љубопитљиве безазлености.

У древна времена жирафа је била цењена и сматрана вредном због свог љупког изгледа и свог стидљивог, тихог и неагресивног понашања. Младе жирафе су довођене пред владаре и краљеве као дарови који су симболизовали мир и добру вољу међу нацијама. И данас се избледели прикази жирафа још увек могу видети на древним афричким пећинским цртежима.

Високи положај

Жирафа је највиша од свих животиња. Од копита до рогова, зрели мужјаци могу да достигну висину од преко 5,5 метара. Жирафа је у древним египатским хијероглифима због своје импресивне висине и далековидости представљала глагол „предсказати“ или „прорећи“.

Док стоји усред измешаних група зебри, нојева, импала и других афричких равничарских животиња, жирафа служи као осматрач. Њена висина и одличан вид омогућавају јој да види у даљину и да рано опази било какву опасност која се приближава. Тако она својим импозантним присуством без сумње пружа меру сигурности другим животињама.

Чудо дизајна

Жирафа је изванредно грађена за бршћење највиших грана високог дрвећа, које су ван домашаја свих других животиња осим слонова. Јединствена грађа гипког језика и горње усне прилагођене за хватање, омогућује  јој да нежно трга листове с грана посутим бодљама и трновима оштрим попут игала.

Жирафа може да поједе и до 34 килограма растиња дневно. Иако може да се храни разноразним зеленишом, омиљена јој је бодљикава акација начичкана по афричким равницама. Мужјак жирафе у потрази за храном може да испружи свој језик и до 42 центиметра. Жирафин врат је изузетно савитљив. То јој омогућава да под невероватним угловима окреће и нагиње своју дугу главу префињено маневришући кроз високе гране дрвећа.

Жирафи је лако да допре до висина, али пијење воде је нешто друго. Када се приближи води, жирафа мора полако да рашири своје предње ноге и да затим савије оба колена како би дошла до воде. У овој незграпној пози, она до крајности истеже свој дуги врат пре него што почне да пије. На срећу, жирафа не мора да пије често, јер углавном уноси довољно течности преко сочних листова.

Врат и слабине код жирафе проткани су прелепом мрежом танких белих линија које формирају контуре у облику листова. Боје варирају од златастомрке до јарке кестењастобраон, па чак и црне. Како жирафа стари, њене боје тамне.

Породични живот

Жирафе су друштвена бића и имају велику слободу кретања у својим крдима од 2 до 50 животиња. Бременита женка носи своје младо од 420 до 468 дана пре него што на свет донесе 2 метра високу бебу. При рођењу, младунче дословно испада на земљу с висине од преко 2 метра, и то прво на главу! Али за 15 минута, неповређена беба се клима на ногама и спремна је за дојење. Након две до три недеље, младунче инстинктивно почиње да грицка мекане врхове грана акације и ускоро добија довољно снаге да иде у корак с мајчиним дугим корацима.

Беба жирафе је величанствена минијатура својих родитеља. Иако мала за стандард жирафа, она је виша од многих људи. Ужитак је гледати је како радознало и без страха стоји под будним оком своје огромне мајке.

У периоду дојења бебе жирафа су у „јаслицама“, где проводе време одмарајући се, играјући се и посматрајући свет око себе. Новорођенче расте невероватно брзо. За шест месеци може да порасте чак један метар, а за годину дана може дупло да увећа своју висину. За само једну недељу младо може да порасте 23 центиметра! Мајка жирафа је врло заштитничка, и мада дозвољава свом младунчету да одскита мало даље, њен одличан вид јој омогућава да сачува визуелни контакт са својим малишаном.

Због своје запањујуће висине, гипкости и брзине као и због свог ненадмашног вида, жирафа има мало непријатеља у дивљини, осим лавова. Ипак, човек је тај који лови и у великом броју убија ова дивна створења. Немилосрдно гоњена због своје лепе коже, укусног меса и дуге црне длаке на репу — за коју неки верују да има мистичну  моћ — ова мирољубива животиња се сада суочава с неизвесном будућношћу. Жирафе су сада релативно безбедне само унутар граница резервата и станишта где су под заштитом, за разлику од времена када их је било јако пуно у многим деловима Африке.

Данас посетиоци који крену на неки афрички сафари још увек могу да уживају док гледају дуговрате жирафе како слободно трче огромним травнатим равницама. Ту се могу видети како брсте високе гране трновите акације или како зуре у даљину онако како то само оне умеју. Ова дивна створења са својом необично лепом фигуром и нежном природом заиста су чудо дизајна — још један доказ креативног генија и јединствене личности свемоћног Бога Јехове (Псалам 104:24).

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 18. страни]

ДУГОВРАТО ЧУДО

Необичан облик тела и огромна величина жирафе требало би да представљају проблем — или би бар тако човек помислио. Због њене огромне висине и дугог врата, регулисање дотока крви у све делове тела изгледа немогуће. На пример, када жирафа спушта главу ка земљи требало би да утицај гравитације проузрокује да крв јурне у главу, и тиме препуни мозак. Како жирафа подиже главу, требало би да се њена крв сурва доле у срце и проузрокује да животиња изгуби свест. Међутим, то се не догађа. Зашто не?

Жирафин крвни систем је заиста чудо конструкције, довитљиво израђен по мери да послужи јединственом изгледу животиње и њеној телесној величини. Само срце је изузетно велико и мора да пумпа напорно да би послало крв до мозга, који је смештен чак и до три и по метра изнад. Ударајући и до 170 пута у минути, 7 центиметара дебели зидови срчаног мишића производе систолни притисак који је скоро три пута већи од људског. Да би овај погон радио безбедно, и каротидна артерија, која носи крв до мозга, и вратна жила, која враћа крв у срце, морају бити велике. Заиста, пречници ових крвних судова су преко 2,5 центиметара и ојачани су жилавим еластичним ткивом, које их чини флексибилним и јаким.

Кад жирафа спусти главу, залисци у вратној вени спречавају да крв јурне у мозак. У подножју мозга, велика каротидна артерија се наставља другим дивно сазданим мајсторством, једном чудесном мрежом. Овде се велики доток крви у мозак, који је последица тога што жирафа спушта главу, успорава тиме што се усмерава у специјалну мрежу мајушних крвних судова који регулишу крвни притисак и штите мозак од силног налета крви. Ова посебна мрежа се шири када жирафа спусти главу и скупља када је подигне, што спречава да дође до великог пада крвног притиска и губитка свести.

Жирафин врат је такође чудо конструкције. Научници су били изненађени када су открили да њен невероватно дуги врат садржи исти број пршљенова као и врат миша или многих других сисара! Међутим, за разлику од других сисара, жирафа има издужене пршљенове у посебном низу лоптастих зглобова. Тако жирафа може да савије и уврне свој врат како би дотерала све делове свог тела или префињено дохватила високе гране неког дрвета како би се нахранила.