Велика сазнања, мале промене

„Упркос великом успеху науке у савремено доба, људи се нису пуно променили у задње две хиљаде година; и зато и даље морамо покушавати да нешто научимо из онога што се дешавало у прошлости“ (Кенет Кларк, Civilisation — A Personal View).

НЕСУМЊИВО су током векова остварена нека изванредна научна достигнућа. Часопис Time каже да су та достигнућа „милионима људи омогућила да сада имају највиши животни стандард у историји“. Нека од највећих научних достигнућа су на пољу медицине. У средњем веку „медицина је била примитивна и сурова“, каже историчарка Зое Олденбур. „Као што је могао да излечи, лекар је лако могао и да убије.“

Нисмо увек вољни да учимо

Људи нису увек вољни да уче. Примера ради, крајем 19. века многи лекари су прелазили преко убедљивих доказа да и они, на неки начин преносе болести међу својим пацијентима. Држали су се опасних поступака и нису хтели да перу руке кад су ишли од једног пацијента до другог.

Па ипак, наука и технологија су и даље напредовале. Онда је логично да је требало да људи нешто науче из прошлих искустава како би свет учинили срећнијим и сигурнијим местом за живот. Али није било тако.

Погледајте Европу из 17. века. То раздобље је описано као доба просвећења и разума. Међутим, остаје чињеница да је „без обзира на сву генијалност у уметности и науци“, како каже Кенет Кларк, „и даље било бесмислених прогонстава и неупоредиво сурових и свирепих ратова“.

Чак ни данас људи још увек нису спремни да уче из прошлости и тако избегну понављање грешака. Због тога је у опасности и сам наш опстанак на земљи. Писац Џозеф Нидам је закључио да је ситуација толико опасна да ’све што можемо јесте да се надамо и молимо да неки манијаци не покрену одређене силе против човечанства које би могле да униште сав живот на земљи‘.

Упркос свој људској генијалности и сазнањима, зашто је наш свет и даље пун насиља и суровости? Да ли ће се то икада променити? Следећа два чланка размотриће ова питања.

[Извори слика на 3. страни]

НАСЛОВНА СТРАНА: Топови из Првог светског рата: U.S. National Archives photo; жртве холокауста из Другог светског рата: Robert A. Schmuhl, courtesy of USHMM Photo Archives

Стране 2 и 3: бомбардер B-17: USAF photo; жена: Instituto Municipal de Historia, Barcelona; избеглице: UN PHOTO 186797/J. Isaac; експлозија од 23 килотона: U.S. Department of Energy photograph