У ФЕБРУАРУ 1987, један 85-годишњи човек је одлучио да прекине с редовном дијализом која га је одржавала на животу. Умро је мирно у свом дому две седмице касније. Уз њега је до краја био његов син јединац.

Ти последњи тренуци које су провели заједно пружили су им прилику да размишљају о теми о којој су и раније разговарали: Да ли је могуће поново живети? Отац, који је био високообразован човек, сумњао је у то. На њега је утицало учење о еволуцији и био је огорчен због религиозног лицемерја. Изјашњавао се као агностик — сматрао је да је немогуће знати да ли Бог постоји.

У жељи да пружи утеху и наду, син му је указао на доказе да је могуће поново живети. Док му се смрт ближила, отац је признао да би волео да живи поново, с обновљеном снагом и здрављем.

Нема сумње да би скоро сви људи волели да се врате у живот, с обновљеним здрављем и снагом, у свету у ком влада мир. Људи нису као животиње за које се у Библији каже да су „неразумне“ или „створења вођена инстинктом“ (2. Петрова 2:12, New International Version). Ми сахрањујемо умрле. Размишљамо о будућности. Не желимо да остаримо, разболимо се и умремо, али то нико од људи не може избећи.

Када размишљамо о смрти, било о својој или о смрти вољене особе, осећамо се беспомоћно и тужно. Међутим, Библија нас следећим речима подстиче да се храбро суочимо са смрћу: „Боље је ићи у кућу где је жалост него у кућу где је гозба.“ У наставку се каже: „Ко је жив, нека то прими к срцу“ (Проповедник 7:2). Зашто смрт треба примити к срцу, то јест дубоко размишљати о њој?

Један разлог је то што имамо урођену жељу да живимо и да се радујемо животу у миру и сигурности. Ужасавамо се смрти, то јест непостојања. Тешко је, ако не и скоро немогуће, помирити се с тим. Библија објашњава зашто је тако: „[Бог] је и вечност ставио људима у срце“ (Проповедник 3:11). Ми желимо да живимо а не да умремо. Размислите о следећем: Да ли би та жеља била толико снажна да наш Створитељ није првобитно намеравао да људи живе вечно? Да ли је могуће поново живети, у потпуном здрављу и срећи који ће заувек трајати?

Прошле године је у часопису који издаје америчко Удружење пензионера објављен чланак под насловом „Живот после смрти“. У њему су изнесени резултати анкете која је спроведена међу великим бројем људи старијих од 50 година. Установљено је да се „скоро три четвртине (73 посто) испитаника слаже са изјавом ’Верујем у живот после смрти.‘“ С друге стране, у извештају је наведено да се скоро једна четвртина сложила са изјавом „Верујем да је смрт крај свему.“ Али, да ли људи заиста желе да верују у то?

У истом чланку цитирано је оно што је рекао Том, један католик из Њујорка: „Знате шта, они [свештеници] говоре о животу после смрти. Ја само кажем — па добро, људи причају много тога. Мораш сам да одлучиш у шта ћеш веровати. Ја  идем на мису. Живим тако као да постоји живот после смрти, али не верујем у то. А ако је то истина, још боље.“

Попут Тома, многи сумњају да је могуће поново живети. Исто је било и са човеком ког смо споменули у уводу. Он је често говорио свом сину: „Вера у Бога је за оне који не могу да се помире с чињеницом да смрт постоји.“ Па ипак, као што су он и други скептици морали да признају, вера у свемоћног Створитеља помаже нам да разумемо задивљујуће појаве које су иначе несхватљиве.

На пример, само три седмице након зачећа, почињу да се развијају мождане ћелије ембриона у материци. Оне се развијају веома брзо — понекад и до четврт милиона у минути! Девет месеци касније рађа се беба чији мозак има зачуђујућу способност учења. Молекуларни биолог Џејмс Вотсон је рекао да је људски мозак „најсложенија ствар коју смо до сада открили у свемиру“.

Да ли и ви, попут већине људи, осећате страхопоштовање кад размишљате о таквим чудесним стварима? Да ли вам је то размишљање помогло да дођете до одговора на питање које је један човек поставио у далекој прошлости: „Кад човек умре, може ли се у живот вратити?“ Он је с поуздањем рекао Богу: „Позваћеш ме, и ја ћу ти се одазвати. Ужелећеш се дела руку својих“ (Јов 14:14, 15).

Сигурно је да вреди испитати доказе који пружају темељ за веру у то да је могуће поново живети.