Пређи на садржај

Пређи на садржај

Игра случаја или дело Створитеља?

Кретање риба у јату

Кретање риба у јату

У саобраћајним несрећама годишње настрада преко милион особа, а повређено буде око 50 милиона. С друге стране, на милионе риба пливају заједно у јату, а да се никада не сударе. Како то оне успевају и чему нас могу поучити како бисмо смањили број судара у саобраћају?

Размислите о следећем: Рибе које пливају у јатима примају информације из свог окружења путем очију и једног посебног чулног органа званог бочна линија. Путем тих чула, оне могу да одреде где се налазе друге рибе и, у складу с тим, прилагоде своје понашање. Оне то чине на три начина:

  1. Пливањем једна поред друге. Оне усклађују брзину с другим рибама и држе растојање од њих.

  2. Приближавањем. Оне пливају ка рибама које су удаљеније.

  3. Избегавањем судара. Оне мењају смер да би избегле контакт са осталим рибама.

На темељу ова три правила понашања у рибљем свету, један јапански произвођач аутомобила је конструисао неколико роботизованих малих аутомобила који могу путовати у групама, а да се не сударе. Уместо очију, роботи користе комуникациону технологију, а уместо бочних линија ласерски даљиномер. Ова компанија верује да се уз помоћ ове технологије могу дизајнирати аутомобили ’који се не би сударали, који не би били штетни по околину и не би доводили до загушења у саобраћају‘.

„Реконструисали смо понашање риба у јатима и то у потпуности искористили у савременој електронској технологији“, каже Тошијуки Андоу, главни инжењер на овом пројекту робот-аутомобила. „Понашање риба у јатима је велики извор знања које можемо искористити у нашем моторизованом свету.“

До каквог сте закључка дошли? Да ли је способност риба да се изванредно крећу унутар јата настало неким случајним процесом или је дело Створитеља?