Игра случаја или дело Створитеља?
Кретање риба у јату
У саобраћајним несрећама годишње настрада преко милион особа, а повређено буде око 50 милиона. С друге стране, на милионе риба пливају заједно у јату, а да се никада не сударе. Како то оне успевају и чему нас могу поучити како бисмо смањили број судара у саобраћају?
Размислите о следећем: Рибе које пливају у јатима примају информације из свог окружења путем очију и једног посебног чулног органа званог бочна линија. Путем тих чула, оне могу да одреде где се налазе друге рибе и, у складу с тим, прилагоде своје понашање. Оне то чине на три начина:
-
Пливањем једна поред друге. Оне усклађују брзину с другим рибама и држе растојање од њих.
-
Приближавањем. Оне пливају ка рибама које су удаљеније.
-
Избегавањем судара. Оне мењају смер да би избегле контакт са осталим рибама.
На темељу ова три правила понашања у рибљем свету, један јапански произвођач аутомобила је конструисао неколико роботизованих малих аутомобила који могу путовати у групама, а да се не сударе. Уместо очију, роботи користе комуникациону технологију, а уместо бочних линија ласерски даљиномер. Ова компанија верује да се уз помоћ ове технологије могу дизајнирати аутомобили ’који се не би сударали, који не би били штетни по околину и не би доводили до загушења у саобраћају‘.
„Реконструисали смо понашање риба у јатима и то у потпуности искористили у савременој електронској технологији“, каже Тошијуки Андоу, главни инжењер на овом пројекту робот-аутомобила. „Понашање риба у јатима је велики извор знања које можемо искористити у нашем моторизованом свету.“
До каквог сте закључка дошли? Да ли је способност риба да се изванредно крећу унутар јата настало неким случајним процесом или је дело Створитеља?