Пређи на садржај

Пређи на садржај

 ИГРА СЛУЧАЈА ИЛИ ДЕЛО СТВОРИТЕЉА?

Жаба с необичним репродуктивним системом

Жаба с необичним репродуктивним системом

СМАТРАЛО се да су аустралијске жабе које носе младунце у устима изумрле 2002. Оне доносе младе на свет на заиста бизаран начин. Женке ових жаба гутају оплођена јаја, која се око шест седмица развијају у њиховом желуцу. Потпуно развијене мале жабе излазе на њихова уста!

Како не би сварила јајашца која је прогутала, женка престане не само да једе већ и да производи желудачну киселину. Изгледа да јаја и пуноглавци испуштају неке хемикалије које спречавају производњу те киселине.

Мајка у стомаку носи двадесетак јајашаца. Када дође време да донесе младе на свет, они сачињавају око 40 посто њене тежине. То би било као када би жена која је пре трудноће имала 68 килограма носила 24 бебе, од којих би свака била тешка 1,8 килограма! Млади у стомаку жабе толико рашире њен желудац да он налегне на плућа, тако да она мора да дише преко коже.

Када дође време, бебе обично изађу на свет у року од неколико дана. Међутим, ако мајка осети опасност, она ће своје потомство повратити. Истраживачи су једном посматрали како је једна женка избацила шест малих жаба из својих уста, и то један метар у ваздух.

Ако је, како неки тврде, репродуктивни систем ових жаба настао еволуцијом, оне су морале одједном проћи кроз драстичне промене како у свом изгледу, тако и у свом понашању. „Незамисливо је да је овај репродуктивни систем доживљавао споре и прогресивне промене“, написао је научник и еволуциониста Мајкл Тајлер. „Овакав систем може бити или потпуно ефикасан или чист промашај.“ Једино прихватљиво решење је, према Тајлеровим речима, „један велики, џиновски помак“. Неки би рекли да је такав џиновски помак заправо стварање. *

До каквог сте закључка дошли? Да ли је репродуктивни систем жаба које носе младунце у устима настао еволуцијом или је дело Створитеља?

^ одл. 7 Чарлс Дарвин је у својој књизи Порекло врста написао: „Природно одабирање дејствује само тако што искоришћава мале узастопне варијације; она [природа] никад не може учинити један велики и нагао скок.“