МЕДОНОСНЕ пчеле (Apis mellifera) праве саће помоћу воска који се лучи из жлезда на њиховом стомаку. За саће се каже да је право инжењерско чудо. Зашто?

Размислите о следећем: Вековима су математичари претпостављали да шестоугаоници имају најбољи капацитет за складиштење, уз најмањи утрошак сировина. То се не може рећи за троуглове, квадрате или друге облике. Међутим, нису могли у потпуности објаснити зашто је то тако. Године 1999, професор Томас Хејлс је математички доказао да је неки простор најбоље поделити у једнаке шестоугаоне делове, јер је тако најбоље искоришћен, а количина утрошеног материјала је минимална.

Пчеле праве шестоугаоне ћелије, што им омогућава да с минималним утрошком воска најбоље искористе свој простор и направе лагано, али издржљиво саће. У њега могу да ускладиште максималне количине меда. Није никакво чудо што се саће сматра „архитектонским ремек-делом“.

Данас научници примењују то знање како би направили издржљиве конструкције у којима је простор најбоље искоришћен. На пример, аероинжењери користе панеле направљене по узору на пчелиње саће како би конструисали авионе који би били јачи и лакши, па самим тим и економичнији у потрошњи горива.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је невероватно саће настало еволуцијом или је дело Створитеља?