Питања читалаца

Када је Исус рекао својим следбеницима да ’позајмљују без камате, не надајући се ничему за узврат‘, да ли је тиме мислио да они не треба да очекују да им се врати чак ни главница?

Да би се што боље разумеле Исусове речи забележене у Луки 6:35, треба их осмотрити у светлу Мојсијевог закона. Према том закону, Бог је заповедио Израелцима да позајмљују без камате сународницима који су осиромашили и којима је била потребна помоћ (Излазак 22:25; Левитска 25:35-37; Матеј 5:42). То нису били зајмови за неке пословне подухвате. Уместо тога, сврха таквог позајмљивања без камате била је да се особа избави из сиромаштва или невоље. На крају крајева, било би крајње себично профитирати на рачун лоше економске ситуације ближњег. Па ипак, онај ко је давао зајам имао је право да добије назад главницу, због чега би понекад узимао залог (јемство за зајам) (Поновљени закони 15:7, 8, NW).

Исус је потврдио оно што је речено у Закону, али је дао и ширу примену тога, рекавши да онај ко је пружио помоћ не би требало да се нада „ничему за узврат“. Попут Израелаца, понекад хришћани претрпе економске невоље или осиромаше због неких околности. Ако хришћански брат који се налази у таквој тешкој ситуацији затражи финансијску помоћ, зар не би било љубазно да му се она и пружи? Штавише, сухришћанин ће због истинске љубави имати жељу да помогне брату који је упао у озбиљне финансијске проблеме, али не својом кривицом (Пословице 3:27). Можда је могуће брату који има такве проблеме поклонити извесну суму новца, чак и ако је та сума мања од оне која би му могла бити позајмљена (Псалам 37:21).

У првом веку н. е., апостол Павле и Варнава имали су задатак да однесу прилог од хришћана у Малој Азији браћи у Јудеји јер су патили због глади која је тамо владала (Дела апостолска 11:28-30). Слично је и данас, када избије нека невоља, хришћани често шаљу помоћ својој браћи којој је то потребно. Док то чине, они дају и добро сведочанство другима (Матеј 5:16). Наравно, треба узети у обзир став и ситуацију онога ко тражи помоћ. Зашто му је потребна помоћ? Треба имати на уму Павлове речи: „Ако неко не жели да ради, нека и не једе“ (2. Солуњанима 3:10).

Ако брат који тражи зајам није у крајњој оскудици, већ жели привремену помоћ док не стане на своје ноге након неког финансијског проблема који је имао, можда изгледа да је прикладно дати му новац у зајам без камате. У таквој ситуацији, давање у зајам уз очекивање да се новац у потпуности врати не би било у супротности са Исусовим речима записаним у Луки 6:35. Тада треба написати уговор, и особа која је узела зајам треба да уложи сваки труд да врати зајам по договору. Штавише, хришћанска љубав треба да је наведе да врати дуг баш као што је љубав навела зајмодавца да да̂ новац.

Онај ко размишља о томе да да̂ новац у зајам (или да га поклони) такође треба да узме у обзир ситуацију у којој се налази његова породица. На пример, да ли ће и даље моћи добро да брине о потребама чланова своје породице, што Писмо поставља као приоритет? (2. Коринћанима 8:12; 1. Тимотеју 5:8). У сваком случају, хришћани траже прилике да покажу љубав једни према другима, и то на практичне начине који су у складу с библијским начелима (Јаков 1:27; 1. Јованова 3:18; 4:7-11).