ИСУС ХРИСТ је поучио своје следбенике: „Молите се, дакле, овако: ’Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје. Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи‘“ (Матеј 6:9, 10). Ова молитва, многима позната као Оченаш, објашњава сврху Божјег Краљевства.

Путем Краљевства, Божје име ће бити посвећено. С њега ће заувек бити уклоњена срамота која му је нанета када су се Сатана и први људи побунили. То је нешто што је од пресудне важности. Срећа свих интелигентних бића зависи од тога да ли на Божје име гледају као на нешто свето и да ли спремно прихватају његово право да влада (Откривење 4:11).

Осим тога, Краљевство је успостављено да би ’Божја воља била, како на небу тако и на земљи‘. Шта је Божја воља? Бог жели да људи с њим поново имају добар однос који је Адам изгубио. Исто тако, путем Краљевства ће Јехова, Суверен свемира, испунити своју намеру да успостави рај на земљи где ће добри људи вечно живети. Божје Краљевство ће поправити сву штету која је настала због првог греха и оствариће Божју намеру са земљом која је израз његове велике љубави (1. Јованова 3:8). То Краљевство и све што ће оно учинити заправо је главна порука Библије.

Божје Краљевство је једна стварна и веома моћна владавина. Пророк Данило нам даје летимичан увид у њену моћ. Пре много година, он је прорекао: ’Бог ће небески подигнути краљевство које ће разбити и уништити сва [људска] краљевства.‘ Штавише, за разлику од људских владавина које су се смењивале кроз историју, Божје Краљевство се „неће никад уништити“ (Данило 2:44). И то није све. У поређењу с било којом људском владавином, краљевство је надмоћније у сваком погледу.

Божје Краљевство има надмоћног Краља.

Размотримо ко је тај Краљ. Данило је Владара Божјег Краљевства којег је видео у ’сну и виђењима‘ описао као ’некога као сина човечјег‘ који приступа Свемоћном Богу и прима вечну ’власт, славу и краљевство‘ (Данило 7:1, 13, 14). Тај Син човечји није нико други до Исус Христ, Месија (Матеј 16:13-17). Јехова Бог је поставио свог Сина, Исуса, за Краља свог Краљевства. Када је био на земљи, Исус је злим фарисејима рекао: „Божје краљевство је у вашој средини“, мислећи на то да је он, будући Краљ тог Краљевства, био међу њима (Лука 17:21).

Ко од људи може да се мери са Исусом као Владарем? Исус је већ доказао да је потпуно праведан, поуздан и саосећајан Вођа. Јеванђеља га описују као човека од акције и као саосећајну особу с дубоким емоцијама (Матеј 4:23; Марко 1:40, 41; 6:31-34; Лука 7:11-17). Поред  тога, након што је ускрснуо на небо, Исус више није подложан смрти нити другим људским ограничењима (Исаија 9:6, 7).

Исус и његови сувладари владају са узвишенијег места.

У својој визији, Данило је такође видео да је ’краљевство и власт... дато народу светаца Свевишњега‘ (Данило 7:27). Исус не влада сам. Поред њега су и други који владају као краљеви и служе као свештеници (Откривење 5:9, 10; 20:6). Апостол Јован је за њих рекао: „И видех, и гле! Јагње стоји на гори Сиону, и с њим сто четрдесет и четири хиљаде... који су купљени са земље“ (Откривење 14:1-3).

Јагње је Исус Христ на свом краљевском положају (Јован 1:29; Откривење 22:3). Гора Сион се односи на небо a (Јеврејима 12:22). Исус и његових 144 000 сувладара владају с неба. Они заиста владају са узвишеног места! С тог положаја могу да прате сва збивања на земљи. Пошто је небо њихов престо, ’Божје краљевство‘ се још назива и ’небеско краљевство‘ (Лука 8:10; Матеј 13:11). Ниједно оружје, чак ни нуклеарно, не може угрозити нити уништити небеску владавину. Она је непобедива и испуниће Јеховину намеру (Јеврејима 12:28).

Божје Краљевство има поуздане представнике на земљи.

Како то знамо? У Псалму 45:17 стоји: „Ти ћеш их учинити кнезовима у земљи.“ Онај о коме се говори у овом пророчанству јесте Божји Син (Псалам 45:7, 8; Јеврејима 1:7, 8). Дакле, Исус Христ ће наименовати кнезове. Можемо бити сигурни да ће они верно следити његова упутства. Чак и данас, способни мушкарци који служе као старешине у хришћанским скупштинама поучавају се да не „господаре“ над својим суверницима, већ да их штите, крепе и теше (Матеј 20:25-28; Исаија 32:2).

Краљевство има праведне поданике.

Они су праведни и поштени у Божјим очима (Пословице 2:21, 22). „Смерни [кротки, NW] ће чувати земљу“, пише у Библији, „и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:11). Поданици Божјег Краљевства су кротки — послушни и понизни, благи и пажљиви. Њима су духовне ствари на првом месту (Матеј 5:3). Они желе да чине оно што је исправно и следе Божје вођство.

Божје Краљевство има боље законе.

Закони и начела ове владавине долазе од самог Јехове Бога. Не намећу нам неразумна ограничења, већ служе за нашу добробит (Псалам 19:8-12). Многим људима већ користи то што живе по Јеховиним праведним мерилима. На пример, слеђење библијских савета за мужеве, жене и децу доприноси томе да имамо бољи породични живот (Ефешанима 5:33–6:3). Ако смо послушни заповести да се ’обучемо у љубав‘, наш однос с другима биће бољи (Колошанима 3:13, 14). Када живимо по библијским начелима, развијамо и добре радне навике и уравнотежено гледиште о новцу (Пословице 13:4; 1. Тимотеју 6:9, 10). Ако се не упуштамо у полни неморал и не злоупотребљавамо алкохол, дуван и дрогу, то нам помаже да сачувамо своје здравље (Пословице 7:21-23; 23:29, 30; 2. Коринћанима 7:1).

Врховни ауторитет у Божјем Краљевству јесте Бог. Краљ Божјег Краљевства — Месија, Исус Христ — и сви његови сувладари одговорни су пред Богом за држање његових праведних закона и начела прожетих љубављу. Поданици тог Краљевства, укључујући и његове представнике на земљи, налазе задовољство у томе што живе по Божјим законима.  Тако је Бог централна личност у животу владара и поданика Краљевства. Према томе, Краљевство је права теократија — владавина од Бога. Оно ће сигурно испунити сврху због које је успостављено. Али, када је Божје Краљевство, познато и као Месијанско Краљевство, почело да влада?

Из Исусових речи се може разумети када је Краљевство почело да влада. „Јерусалим ће газити нације“, рекао је он, „док се не испуне одређена времена нација“ (Лука 21:24). Јерусалим је био једини град на целом свету који је био директно повезан с Божјим именом (1. Краљевима 11:36; Матеј 5:35). Био је престоница једног краљевства на земљи које је Бог подржавао. Требало је да тај град прегазе нације у том смислу што ће светске владавине за неко време прекинути Божју владавину над његовим народом. Када је то почело?

Последњем краљу који је седео на Јеховином престолу у Јерусалиму речено је: „Скини турбан и одложи круну... она неће бити ничија док не дође онај који има законско право на њу, и њему ћу је дати“ (Језекиљ 21:25-27, NW). Требало је да се круна с главе тог краља скине и да се Божја владавина над његовим народом прекине. То се десило 607. пре н. е. када су Вавилонци уништили Јерусалим. Током ’одређених времена‘ која су уследила, Бог не би имао владавину на земљи која би га представљала. Тек ће на крају тог периода Јехова дати власт ономе „који има законско право“ — Исусу Христу. Колико дуго ће трајати тај период?

Пророчанство у библијској књизи Данила каже: „Оборите то дрво и потрите га; али му оставите пањ са жилама у земљи и свежите га веригама од гвожђа и од бакра... док седам времена не прође преко њега“ (Данило 4:23). Као што ћемо видети, „седам времена“ која се овде помињу трају исто колико и „одређена времена нација“.

Дрвеће у Библији понекад може представљати појединце, владаре и краљевства (Псалам 1:3; Јеремија 17:7, 8, Језекиљ, 31. поглавље). Симболично дрво се ’видело с крајева целе земље‘ (Данило 4:11). Према томе, владавина представљена дрветом које је требало оборити и свезати имала је власт до „крајева целе земље“, што укључује сва људска краљевства (Данило 4:17, 20, 22). Дакле, то дрво представља Божју врховну власт, посебно у односу на земљу. Јехова је неко време исказивао своју власт преко краљевства које је основао у нацији Израел. Симболично дрво је посечено, а његов пањ је свезан гвозденим и бакарним оковима како би се спречио раст. То значи да је требало да владавина која је представљала Бога на земљи престане  да постоји, што се и десило 607. пре н. е. Није требало да тако остане заувек. Дрво ће остати свезано док не прође „седам времена“. На крају тог периода, Јехова ће дати власт законском наследнику, Исусу Христу. Јасно је да се „седам времена“ и „одређена времена нација“ односе на исти период.

Библија нам помаже да одредимо колико је трајао период од „седам времена“. Из ње сазнајемо да три и по времена — „време и два времена и пола времена“ — износе 1 260 дана (Откривење 12:6, 14). То значи да би седам времена, што је двоструко дужи период, износило 2 520 дана.

Када бисмо од 607. пре н. е. бројали дословних 2 520 дана дошли бисмо до 600. пре н. е. Међутим, период од седам времена трајао је много дуже. Она су још увек била у току када је Исус говорио о ’одређеним временима нација‘. Према томе, у питању је пророчански период. Зато морамо применити библијско правило: „Годину дана за сваки дан“ (Бројеви 14:34; Језекиљ 4:6). У том случају, седам времена доминације светских сила над човечанством без Божјег мешања трајало би 2 520 година. Ако од 607. пре н. е. рачунамо 2 520 година долазимо до 1914. н. е. То је година када су се завршила „одређена времена нација“, то јест седам времена. То значи да је Исус Христ почео да влада као Краљ Божјег Краљевства 1914. године.

Будући да Месијанско Краљевство већ влада на небу, да ли треба и даље да се молимо да оно дође, као што нас је Исус поучио у узорној молитви? (Матеј 6:9, 10). Да. Та молба је прикладна и још увек има смисла. Божје Краљевство тек треба да успостави своју потпуну власт над земљом.

Када се то деси, верни људи ће заиста доживети многе благослове! „Сам Бог биће с њима“, каже се у Библији, „и он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше“ (Откривење 21:3, 4). У то време, ’нико од житеља неће рећи: Болестан сам!‘ (Исаија 33:24). Они који врше Божју вољу живеће вечно (Јован 17:3). Док чекамо на испуњење ових и других дивних библијских пророчанстава, наставимо да ’стално тражимо најпре краљевство и Божју праведност‘ (Матеј 6:33).