Како показивати милосрђе?
Како показивати милосрђе?
„Чинимо добро свима, а нарочито својој браћи у вери“ (ГАЛАТИМА 6:10)
1, 2. Шта учимо о милосрђу из приче о милосрдном Самарићанину?
ДОК је разговарао са Исусом, један познавалац Закона га је упитао: „Ко је мој ближњи?“ Исус је одговорио испричавши следећу причу: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који су га свукли и претукли и отишли оставивши га полумртвог. Тим путем је случајно силазио један свештеник, али кад га је видео прешао је на другу страну. Исто тако и Левит, кад га је видео пролазећи туда, прешао је на другу страну. А и један Самарићанин је пролазећи тим путем дошао до њега, и кад га је видео, сажалио се. Он му је пришао и превио му ране, заливши их уљем и вином. Затим га је ставио на своју животињу и довео га у гостионицу и побринуо се за њега. Сутрадан је извадио два денара, дао их гостионичару и рекао: ’Побрини се за њега, и ако потрошиш више од овога, платићу ти кад се вратим.‘“ Затим је Исус упитао свог саговорника: „Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи човеку који је пао у руке разбојницима?“ А он му је одговорио: „Онај који му је исказао милосрђе“ (Лука 10:25, 29-37а).
2 Ова прича о брижном Самарићанину на заиста упечатљив начин показује шта је право милосрђе. Подстакнут сажаљењем, то јест саосећањем, Самарићанин је помогао човеку у невољи. Сем тога, тај човек је за Самарићанина био потпуни странац. То значи да милосрђе не зна за националне, религиозне или културне границе. Након што је испричао причу о милосрдном Самарићанину, Исус је дао савет свом слушаоцу: „Иди па и ти чини тако“ (Лука 10:37б). И ми бисмо могли прихватити тај савет и трудити се да будемо милосрдни према другима. Али како? Како у свакодневном животу можемо показивати милосрђе?
„Ако брат... нема шта да обуче“
3, 4. Зашто је веома важно да показујемо милосрђе унутар хришћанске скупштине?
3 Апостол Павле је рекао: „Док за то имамо прилику, чинимо добро свима, а нарочито својој браћи у вери“ (Галатима 6:10). Зато погледајмо најпре како у великој мери можемо бити милосрдни према суверницима.
4 Подстичући праве хришћане да буду милосрдни једни према другима, ученик Јаков је написао: „Суд ће бити немилосрдан према ономе ко са̂м није био милосрдан“ (Јаков 2:13). Контекст ових надахнутих речи открива нам на које све начине можемо показивати милосрђе. На пример, у Јакову 1:27 читамо следеће: „Побожност која је чиста и неупрљана пред нашим Богом и Оцем јесте ово: бринути се за сирочад и удовице у њиховој невољи, и чувати се прљавштине овог света.“ У Јакову 2:15, 16 пише: „Ако брат или сестра нема шта да обуче и нема довољно хране сваки дан, а неко им од вас каже: ’Идите у миру, грејте се и наситите се‘, а не дате им оно што је потребно њиховом телу, од какве је то користи?“
5, 6. Како можемо чинити многа милосрдна дела према браћи и сестрама из наше скупштине?
5 Одлика праве религије јесте брига за друге и помагање онима који су у невољи. Наша религија нас не подстиче да изражавамо своју бригу само речима и да кажемо да ће све бити у реду. Баш напротив, саосећање ће нас подстаћи да урадимо нешто за оне који су у великој оскудици или неком незавидном положају (1. Јованова 3:17, 18). На пример, спремити ручак за некога ко је болестан, помоћи старијима око кућних послова, обезбедити превоз на састанке када је неопходно и не бити шкрт према онима који заслужују помоћ, све то спада у милосрдна дела којих треба да буде много (Поновљени закони 15:7-10).
6 Премда је важно да у материјалном смислу помажемо браћи и сестрама којих је све више, још је важније да им помажемо у духовном погледу. Подстакнути смо да ’тешимо потиштене душе и да помажемо слабима‘ (1. Солуњанима 5:14). „Старије жене“ су подстакнуте да „поучавају друге добру“ (Титу 2:3). Што се тиче хришћанских надгледника, Библија каже: „Сваки ће бити као заклон од ветра и уточиште од олује“ (Исаија 32:2).
7. Шта можемо научити о показивању милосрђа од ученика из Сиријске Антиохије?
7 Скупштине у првом веку су се у својој средини бринуле за удовице, сирочад и оне којима је била потребна помоћ и охрабрење, али су исто тако повремено слале помоћ суверницима из других места. На пример, када је пророк Агав прорекао да ће „по целом свету завладати велика глад“, ученици из Сиријске Антиохије ’одлучили су да према својим могућностима пошаљу помоћ браћи која живе у Јудеји‘. Ту помоћ су послали старешинама „по Варнави и Савлу“ (Дела апостолска 11:28-30). А како је данас? „Верни и разборити роб“ је формирао одборе за хуманитарну помоћ који помажу браћи коју су задесиле неке природне катастрофе, као што су торнада, земљотреси или цунамији (Матеј 24:45). Ако добровољно трошимо своје време, снагу и средства да бисмо сарађивали у таквим акцијама, то је леп начин да покажемо милосрђе према другима.
„Ако сте пристрани“
8. Како пристраност гуши милосрђе?
8 Упозоравајући на особине које гуше милосрђе и „краљевски закон“ љубави, Јаков је написао: „Ако сте пристрани, грех чините, и закон вас осуђује као преступнике“ (Јаков 2:8, 9). Ако показујемо претерану наклоност према богатима или према онима који имају неки истакнути положај, онда нећемо бити толико саосећајни према ’убогима који се жале и јадикују‘ (Пословице 21:13). Пристраност гуши милосрдан дух. Милосрђе показујемо кад поступамо непристрано.
9. Зашто није погрешно указати посебно поштовање онима који га заслужују?
9 Да ли то што смо непристрани значи да никада не треба да показујемо посебну наклоност према некоме? Наравно да не значи. Апостол Павле је за свог сарадника Епафродита написао хришћанима у Филипима следеће: „Поштујте такве као што је он.“ Зашто? „Јер се због Господовог дела сасвим приближио смрти, изложивши свој живот опасности, да би надокнадио то што ви нисте овде да ми послужите“ (Филипљанима 2:25, 29, 30). Епафродит је заслужио признање зато што је верно служио. Осим тога, у 1. Тимотеју 5:17 пише: „Старешине које добро предводе сматрајте достојнима двоструке части, посебно оне који напорно раде на томе да говоре и научавају Божју реч.“ Добре духовне особине и способности такође заслужују признање. Указивање поштовања због тога није пристраност.
„Мудрост одозго је... пуна милосрђа“
10. Зашто треба да пазимо шта причамо?
10 Што се тиче језика, Јаков је рекао: „Он је необуздано зло, пуно смртоносног отрова. Њиме благосиљамо Јехову, Оца, али њиме и проклињемо људе који су створени ’слични Богу‘. Из истих уста излази и благослов и проклетство.“ У том контексту Јаков је још рекао: „Ако у срцу гајите горку љубомору и свадљивост, не хвалите се и не лажите против истине. То није мудрост која долази одозго, него земаљска, телесна, демонска. Јер где су љубомора и свадљивост, тамо је неред и свака врста зла. Али мудрост одозго је најпре чиста, затим мирољубива, разумна, спремна да послуша, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна“ (Јаков 3:8-10а, 14-17).
11. Како можемо бити милосрдни у нашим разговорима?
11 Начин на који разговарамо с другима показује да ли имамо мудрост која је „пуна милосрђа“. Шта бисмо открили о себи ако бисмо се хвалили, лагали или ширили трачеве о другима зато што смо љубоморни или зато што с њима имамо неке размирице? У Псалму 94:4 каже се: „Сви се злочинци хвале.“ А оговарање заиста може брзо уништити нечији добар углед! (Псалам 64:2-4). Сем тога, замисли какву штету може направити „лажан сведок [који] говори лажи“ (Пословице 14:5; 1. Краљевима 21:7-13). После разматрања злоупотребе језика, Јаков каже: „Не треба тако да буде, браћо моја“ (Јаков 3:10б). Право милосрђе изискује да о другима говоримо на пристојан, мирољубив и разуман начин. Исус је рекао: „Кажем вам да ће људи за сваку безвредну реч коју изговоре положити рачун у Судњи дан“ (Матеј 12:36). Зато је веома важно да наши разговори одражавају милосрђе!
„Опростите људима њихове преступе“
12, 13. (а) Шта учимо о милосрђу на основу поређења о робу који је свом господару дуговао велику суму новца? (б) Шта значи опростити брату „до седамдесет и седам пута“?
12 Исусово поређење о једном робу који је свом господару, краљу, дуговао 60 000 000 денара, показује како још можемо бити милосрдни. Пошто није могао да врати дуг, тај роб је молио за милост. „Сажаливши се“, господар му је опростио дуг. Али тај роб је отишао и нашао другог роба који му је дуговао само сто денара и немилосрдно га бацио у затвор. Када је господар чуо шта се десило, позвао је роба коме је опростио дуг и рекао му: „Зли робе, поништио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио. Зар није требало да се и ти смилујеш другом робу, као што сам се и ја смиловао теби?“ Затим га је предао тамничарима. Исус је закључио ово поређење следећим речима: „Тако ће и мој небески Отац поступити с вама ако од срца не опростите свако свом брату“ (Матеј 18:23-35).
13 Како само ово поређење на заиста уверљив начин истиче да милосрђе подразумева и спремност да се опрости другима! Јехова нам је опростио веома велики дуг, то јест грех. Зар онда не би требало да и ми ’опростимо људима њихове преступе‘? (Матеј 6:14, 15). Пре него што је Исус испричао поређење о немилосрдном робу, Петар га је упитао: „Господе, колико пута мој брат може да ми сагреши, а ја да му опростим? До седам пута?“ Исус му је рекао: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута“ (Матеј 18:21, 22). Према томе, милосрдна особа је спремна да опрости и „до седамдесет и седам пута“, то јест небројено много пута.
14. Како свакодневно можемо показивати милосрђе на основу онога што пише у Матеју 7:1-4?
14 Исус је у Проповеди на гори изложио још један начин на који можемо показати милосрђе када је рекао: „Не судите, да вам се не суди. Јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити... Зашто онда видиш трун у оку свог брата, а не обазиреш се на греду у свом оку? Или како можеш рећи свом брату: ’Дај да ти извадим трун из ока‘, кад сам имаш греду у оку?“ (Матеј 7:1-4). Према томе, милосрђе можемо свакодневно показивати ако прелазимо преко туђих пропуста, а да при том не осуђујемо нити критикујемо друге.
„Чинимо добро свима“
15. Зашто треба да будемо милосрдни и према другима, а не само према суверницима?
15 Премда се у библијској књизи коју је написао Јаков истиче милосрђе међу суверницима, то не значи да су милосрдна дела ограничена на оне унутар хришћанске скупштине. „Јехова је добар према свима“, пише у Псалму 145:9, „и милосрђе његово почива над свим делима његовим.“ Ми смо подстакнути да се ’угледамо на Бога‘ и да „чинимо добро свима“ (Ефешанима 5:1; Галатима 6:10). Иако не волимо „ни свет, ни оно што је у свету“, нисмо безосећајни према онима који не служе Јехови (1. Јованова 2:15).
16. Који чиниоци утичу на то како ћемо показивати милосрђе према другима?
16 Ми смо као хришћани увек спремни да помогнемо жртвама ’непредвиђених догађаја‘ или онима који су у тешкој ситуацији (Проповедник 9:11). Наравно, околности нам диктирају шта можемо учинити и колико можемо дати (Пословице 3:27). Када у материјалном смислу помажемо другима треба да пазимо да тиме не подстичемо на лењост (Пословице 20:1, 4; 2. Солуњанима 3:10-12). Дакле, особа која је истински милосрдна својим поступцима показује да је саосећајна и уједно разборита.
17. Који је најбољи начин да покажемо милосрђе према онима који нису наши суверници?
17 Најбољи начин да покажемо милосрђе према онима који нису наши суверници јесте да им пренесемо библијску истину. Зашто? Зато што данас огромна већина људи тапка у духовној тами. Пошто немају начина да реше своје проблеме нити имају реалну наду за будућност, многи људи су „измучени и расејани као овце без пастира“ (Матеј 9:36). Порука из Божје Речи може бити ’светиљка њиховој нози‘ која ће им помоћи да реше своје проблеме. Она такође може бити ’светлост њиховој стази‘ у том смислу што Библија прориче како ће се у будућности остварити Божја намера, што им улива сигурну наду (Псалам 119:105). Заиста је част преносити ту дивну поруку истине онима којима је преко потребна! С обзиром да је предстојећа „велика невоља“ веома близу, сада је време да ревно учествујемо у делу проповедања и стварања ученика (Матеј 24:3-8, 21, 22, 36-41; 28:19, 20). Ниједно милосрдно дело није толико важно као то.
„Дајте оно што је унутра“
18, 19. Зашто треба да се трудимо да милосрђе још више утиче на наш живот?
18 „Као милостињу дајте оно што је унутра“, рекао је Исус (Лука 11:41). Да би једно добро дело било одраз истинског милосрђа оно мора бити дар који долази изнутра — из срца спремног да даје и пуног љубави (2. Коринћанима 9:7). У овом свету у коме су грубост, себичност и равнодушност према патњама и проблемима других сасвим нормална појава, такво милосрђе је заиста утешно!
19 Зато се трудимо да милосрђе још више утиче на наш живот. Што смо милосрднији, то смо сличнији Богу. А то нам помаже да водимо заиста смисаон и испуњен живот (Матеј 5:7).
Шта си научио?
• Зашто је нарочито важно да будемо милосрдни према суверницима?
• Како можемо показивати милосрђе према браћи и сестрама из наше скупштине?
• Како можемо чинити добро онима који нису наши суверници?
[Питања за разматрање]
[Слика на 26. страни]
Самарићанин је поступио милосрдно
[Слике на 27. страни]
Хришћани чине многа милосрдна дела
[Слика на 30. страни]
Најбољи начин да покажемо милосрђе према онима који нису наши суверници јесте да им пренесемо библијску истину