Да ли у потпуности следиш Христа?

„Ви тако и живите — па вас молимо... да у томе још више напредујете“ (1. СОЛ. 4:1)

1, 2. (а) Која су велика дела видели многи који су живели у Исусово време? (б) Зашто је и време у коме ми живимо веома значајно?

 ДА ЛИ си икада размишљао о томе како би било лепо да си живео у време када је Исус био на земљи? Можда размишљаш о томе да би Исус могао да те излечи и тако поштеди неких мука. Или би једноставно желео да видиш и чујеш Исуса — да учиш од њега или да видиш неко његово чудо (Мар. 4:1, 2; Лука 5:3-9; 9:11). Како би било дивно својим очима видети све оно што је Исус радио (Лука 19:37). Ниједна генерација од тада није  видела тако нешто. Осим тога, Исус је једном заувек „својом жртвом“ платио откупнину за грех (Јевр. 9:26; Јов. 14:19).

² Међутим, време у коме ми живимо такође је веома значајно. Зашто то кажемо? Живимо у времену које се у Светом писму назива ’временом краја‘ и „последњим данима“ (Дан. 12:1-4, 9; 2. Тим. 3:1). То је време у ком је Сатана збачен с неба. Ускоро ће бити свезан и бачен „у бездан“ (Откр. 12:7-9, 12; 20:1-3). У ово време имамо и посебну част да објављујемо ’добру вест о краљевству‘ широм света и да људима говоримо о нашој нади да ће земља ускоро постати рај — а то дело се више никада неће поновити (Мат. 24:14).

3. Који је задатак Исус дао својим следбеницима пре него што је узашао на небо и шта је то значило?

³ Пре него што је узашао на небо Исус је својим следбеницима рекао: „[Примићете] снагу кад свети дух дође на вас и бићете ми сведоци у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и све до краја земље“ (Дела 1:8). То је значило да ће се широм света проповедати. С којим циљем? Да се стварају нови Христови следбеници пре него што дође крај (Мат. 28:19, 20). Шта морамо радити ако желимо да успешно обавимо задатак који нам је Христ дао?

4. (а) Шта је Петар нагласио оним што је рекао према 2. Петровој 3:11, 12? (б) На шта треба да пазимо?

⁴ Запазимо шта је апостол Петар рекао: „Нека ваша дела буду света и нека се по њима види да сте одани Богу, док очекујете и имате на уму Јеховин дан“ (2. Петр. 3:11, 12). Петар је овим речима нагласио да у овим последњим данима наша дела морају показати да смо заиста одани Богу. У та дела спада и проповедање добре вести. Зато се радујемо кад видимо да наша браћа и сестре широм света ревно обављају задатак који нам је Христ поверио. Исто тако схватамо да треба да пазимо да свакодневни притисци које нам намећу Сатанин свет и склоности нашег грешног тела не умање нашу ревност у служби за Бога. Погледајмо зато како можемо проверити да ли и даље следимо Христа.

Прихватимо одговорности које нам је дао Бог

5, 6. (а) За шта је Павле похвалио своје сувернике у Јерусалиму и на шта их је упозорио? (б) Зашто не смемо олако схватати одговорности које нам је дао Бог?

⁵ У посланици упућеној хришћанима у Јерусалиму, апостол Павле је похвалио своје сувернике што су остали верни Богу чак и када су били прогоњени. Он је рекао: „Сећајте се прошлих дана када сте, након просветљења, издржали велику борбу и патње.“ Јехова сигурно неће заборавити да су му остали верни (Јевр. 6:10; 10:32-34). Ове речи похвале сигурно су им много значиле. Међутим, Павле их је у тој истој посланици упозорио на једну склоност људи која би ако се не држи под контролом могла умањити нечију ревност у служби Богу. Он је рекао да прави хришћани не смеју да се изговарају кад треба да буду послушни Богу или кад треба да поступају по његовим заповестима (Јевр. 12:25).

⁶ И данашњи хришћани треба да послушају то упозорење да се не изговарају кад треба да прихвате одговорности које им је дао Бог. Свесни смо да не смемо олако схватати наше хришћанске одговорности нити дозволити да се наша ревност у служби Богу умањи (Јевр. 10:39). На крају крајева, вршење свете службе је питање живота и смрти (1. Тим. 4:16).

7, 8. (а) Шта ће нам помоћи да останемо ревни у служби за Бога? (б) Чега треба да се сетимо у вези с Јеховом и Исусом ако смо изгубили ревност коју смо имали у почетку?

⁷ Шта ће нам помоћи да не избегавамо одговорности које имамо према Богу?  Један од важних начина на које се можемо борити против такве склоности јесте да редовно размишљамо о значењу свог предања. У суштини, ми смо обећали Јехови да ће нам вршење његове воље бити најважније у животу и желимо да одржимо то обећање. (Прочитати Матеја 16:24.) Зато с времена на време треба да застанемо и да се запитамо: ’Да ли и даље чврсто стојим при одлуци да живим у складу са својим предањем Богу као што је то било у време када сам се крстио? Или у задње време више нисам тако реван?‘

⁸ Ако искрено самоиспитивање покаже да смо мало успорили у служби, било би добро да се сетимо охрабрујућих речи пророка Софоније. Он је рекао: „Нека ти руке не клону! Јехова, Бог твој, усред тебе је. Моћан је и спашће те. Клицаће због тебе радосно“ (Соф. 3:16, 17). Ове речи су се првенствено односиле на Израелце старог доба који су се вратили у Јерусалим из вавилонског ропства. Међутим, то обећање важи и за Божји народ у данашње време. Пошто је дело које обављамо Јеховино дело, не смемо заборавити да нас и Јехова и његов Син подржавају и дају нам снагу да у потпуности испунимо одговорности које нам је дао Бог (Мат. 28:20; Фил. 4:13). Ако се трудимо да и даље будемо ревни у служби за Бога, он ће нас благословити и помоћи ће нам да у духовном погледу напредујемо.

Ревно ’тражити најпре краљевство‘

9, 10. У чему је поента Исусовог поређења о великој вечери и коју поуку из њега можемо извући?

⁹ Док је био у кући једног фарисејског поглавара, Исус је испричао једно поређење о човеку који је приредио велику вечеру. Он је тим поређењем описао да је различитим људима пружена могућност да буду у небеском Краљевству. Објаснио је и шта значи ’изговарати се‘. (Прочитати Луку 14:16-21.) Званице из Исусовог поређења су се изговарале што не могу да дођу на ту вечеру. Један је рекао да мора да иде да погледа њиву коју је управо купио. Други је рекао да је купио нека говеда и да хоће да их испроба. Следећи је рекао: ’Не могу да дођем. Тек сам се оженио.‘ Све су то били слаби изговори. Онај ко купује њиву или говеда обично их погледа пре него што их купи, тако да нема преке потребе да то поново чини. И зашто би некога ко се тек оженио то спречило да прихвати један тако важан позив? Није чудо што се домаћин из тог поређења много наљутио.

¹⁰ Сви у Божјем народу могу извући поуку из Исусовог поређења. Која је то поука? Никада не смемо дозволити да нам личне ствари, као што су оне споменуте у Исусовом поређењу, постану толико важне да због њих запоставимо службу Богу. Ако један Јеховин слуга не задржи личне ствари на месту на коме треба да буду, његова ревност у служби ће постепено ослабити. (Прочитати Луку 8:14.) Да нам се то не би десило, ми се трудимо да живимо у складу са Исусовим саветом: „Тражите најпре краљевство и Божју праведност“ (Мат. 6:33). Заиста је охрабрујуће видети да Божје слуге — и млади и стари — слушају тај важан савет. Заправо, многи су нешто конкретно урадили да би поједноставили свој живот и тако више времена посветили служби. Они су се сами уверили да им то што ревно траже најпре Краљевство доноси истинску срећу и велико задовољство.

11. Који библијски извештај показује колико је важно да ревно и свесрдно служимо Богу?

¹¹ Колико је важно бити реван у служби за Бога показује један догађај из живота израелског краља Јоаса. Забринут због могућности да Сирија порази Израел, Јоас је плачући дошао код Јелисеја.  Тај пророк му је рекао да с прозора одапне стрелу у правцу Сирије, чиме је наговестио да ће Јехова донети победу свом народу. То је свакако требало да охрабри краља. Јелисеј је затим рекао Јоасу да узме стреле и да њима удара о земљу. Јоас је то учинио три пута. Јелисеј се наљутио због тога, јер да је Јоас ударио стрелама о земљу пет или шест пута то би значило да ће ’потпуно поразити Сирију‘. Овако ће имати само три непотпуне победе. Пошто није био довољно реван, Јоас је само донекле имао успеха (2. Краљ. 13:14-19). Шта из тога можемо научити? Јехова ће нас богато благословити само ако му свесрдно и ревно служимо.

12. (а) Шта ће нам помоћи да останемо ревни у служби упркос проблемима? (б) Како теби лично користи то што у служби чиниш све што можеш?

¹² Проблеми у животу могу ставити на испит нашу ревност и преданост у служби. Многа браћа и сестре су у тешкој економској ситуацији. Другима тешко пада што их озбиљна болест ограничава у ономе што могу учинити у служби за Јехову. Па ипак, свако од нас се може потрудити да сачува ревност и да настави да у потпуности следи Христа. Погледај неке предлоге и стихове у оквиру „Шта ће ти помоћи да и даље следиш Христа?“ Размисли како их можеш што боље применити. То ће ти стварно користити. Када у служби чинимо све што можемо то нам даје стабилност, обогаћује наш живот и доноси нам велики мир и срећу (1. Кор. 15:58). Сем тога, када целим срцем служимо Богу лакше нам је да ’имамо на уму Јеховин дан‘ (2. Петр. 3:12).

Реално процени своје околности

13. Како можемо утврдити да ли ми лично целим срцем служимо Богу?

¹³ Немојмо заборавити да време које проводимо у служби проповедања није показатељ тога да ли целим срцем служимо Јехови. Околности нам се разликују. Јехова може бити веома задовољан неком особом која сваког месеца у служби проведе само сат или два ако је то стварно све што јој здравље допушта. (Упоредити с Марком 12:41-44.) Међутим, да бисмо утврдили да ли ми лично целим срцем служимо Богу морамо реално  проценити своје способности и околности. Пошто смо Христови следбеници, желели бисмо да се наше мишљење слаже с његовим. (Прочитати Римљанима 15:5; 1. Кор. 2:16.) Шта је Исусу било најважније? Људима у Капернауму је рекао: „Морам објавити добру вест о Божјем краљевству, јер сам ради тога послат“ (Лука 4:43; Јов. 18:37). Имајући у мислима Исусову ревност за службу, размисли о својим околностима и види можеш ли учинити више у служби проповедања (1. Кор. 11:1).

14. Како све можемо проширити службу?

¹⁴ Пажљивим анализирањем својих околности могли бисмо закључити да можемо више времена посветити служби проповедања (Мат. 9:37, 38). На пример, хиљаде младих који су недавно завршили школовање проширили су своју службу и сада су срећни јер ревно служе као пионири. Да ли би и ти желео да доживиш такву радост? Нека браћа и сестре су размотрили своје околности и дошли до закључка да би могли да се преселе на неко друго подручје у својој земљи или чак у неку другу земљу где је већа потреба за објавитељима Краљевства. Други су у циљу проповедања научили неки страни језик. Премда све то захтева доста труда с наше стране, нама доноси велике благослове, а и многима можемо помоћи да „добро упознају истину“ (1. Тим. 2:3, 4; 2. Кор. 9:6).

Библијски примери на које се можемо угледати

15, 16. На кога се можемо угледати што се тиче ревности?

¹⁵ Како су неки који су постали апостоли реаговали када их је Христ позвао да постану његови следбеници? За Матеја се каже следеће: „Он је све оставио, устао и пошао за њим“ (Лука 5:27, 28). О Петру и Андрији који су управо тада ловили рибу у извештају пише: „Они су одмах оставили мреже и пошли за њим.“ Исус је затим видео Јакова и Јована који су са својим оцем крпили мреже. Како су они реаговали на Исусов позив? „Одмах [су] оставили чамац и свог оца, и пошли за њим“ (Мат. 4:18-22).

¹⁶ Још један добар пример је Савле који је касније постао познат као апостол Павле. Иако је био фанатичан прогонилац Христових следбеника, променио се и постао „изабрана посуда“ да носи Христово име. „У синагогама [је] одмах почео да проповеда о Исусу, да је он Син Божји“ (Дела 9:3-22). И премда је много тога претрпео и био прогоњен, Павле никада није изгубио ревност (2. Кор. 11:23-29; 12:15).

17. (а) Какав желиш да будеш док следиш Христа? (б) Које благослове имамо зато што служимо Јехови свим срцем и свом снагом?

¹⁷ Сигурно желимо да се угледамо на те добре примере и да се без устезања одазовемо на Христов позив (Јевр. 6:11, 12). Које благослове имамо док се и даље трудимо да ревно и потпуно следимо Христа? Заиста уживамо у вршењу Божје воље и имамо осећај задовољства који проистиче из тога што смо проширили службу и прихватили неке одговорности у скупштини (Пс. 40:8; прочитати 1. Солуњанима 4:1). Док се истински трудимо да следимо Христа имамо велике и трајне благослове у које спадају унутрашњи мир и осећај задовољства, као и Божја наклоност и могућност да вечно живимо (1. Тим. 4:10).

Да ли се сећаш?

• Који важан задатак смо добили и како треба да гледамо на њега?

• Чему су људи склони и зашто треба да се чувамо тога?

• Шта треба реално да проценимо?

• Шта ће нам помоћи да и даље следимо Христа?

[Питања за разматрање]

[Оквир/Слика на 27. страни]

Шта ће ти помоћи да и даље следиш Христа?

▪ Сваки дан читај Божју Реч и размишљај о ономе што си прочитао (Пс. 1:1-3; 1. Тим. 4:15)

▪ Често се моли за подршку и вођство Божјег светог духа (Зах. 4:6; Лука 11:9, 13)

▪ Дружи се са онима који су ревни у служби (Посл. 13:20; Јевр. 10:24, 25)

▪ Немој изгубити из вида хитност времена у ком живимо (Еф. 5:15, 16)

▪ Буди свестан последица које са собом доноси ’изговарање‘ (Лука 9:59-62)

▪ Често размишљај о завету који си дао Јехови кад си му се предао и о многим благословима које имаш јер свесрдно служиш Јехови и следиш Христа (Пс. 116:12-14; 133:3; Посл. 10:22)