Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питања читалаца

Питања читалаца

Питања читалаца

Кад је Исус Христ послао дванаесторицу апостола да проповедају, да ли им је рекао да носе са собом штап и сандале?

Неки тврде да су три извештаја из јеванђеља у којима се говори о томе како је Исус послао апостоле да проповедају противречна. Међутим, кад ове извештаје упоредимо долазимо до занимљивог закључка. Прво ћемо упоредити оно што су записали Марко и Лука. У Марковом јеванђељу пише: „Заповедио им је да не носе на пут ништа сем штапа — ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу — него да обују сандале и да не носе две хаљине“ (Мар. 6:7-9). У Лукином јеванђељу стоји: „Ништа не носите на пут, ни штап ни торбу ни хлеб ни новац. Немојте имати две хаљине“ (Лука 9:1-3). Ова два извештаја изгледају противречно. Према ономе што је Марко записао апостолима је речено да понесу штап и да обују сандале, док Лука бележи да ништа не треба да носе, чак ни штап. За разлику од Марка, Лука уопште не помиње сандале.

Да бисмо разумели шта је Исус хтео да каже у овој ситуацији, усредсредићемо се на израз који се појављује у сва три јеванђеља. У извештајима које смо горе цитирали, као и у Матеју 10:5-10, апостолима је речено да не треба да носе то јест имају „две хаљине“. Јасно је да је сваки апостол на себи већ имао једну хаљину. Дакле, није требало да набављају још једну за пут. Исто тако, они су на ногама већ имали сандале. Није било потребе да набаве још један пар сандала за пут. А штап? The Jewish Encyclopedia каже: „Изгледа да су древни Јевреји имали обичај да са собом носе и штап“ (Пост. 32:10). Марко је поменуо да је Исус апостолима рекао да „не носе на пут ништа“ сем штапа који су већ имали код себе. Према томе, писци јеванђеља су истакли Исусов савет апостолима да не набављају ништа за пут, јер би га тиме непотребно одлагали.

То је истакао и Матеј који је такође чуо шта је Исус рекао том приликом и то забележио. У његовом јеванђељу стоји да је Исус рекао: „Не узимајте злата ни сребра ни бакра у појасеве, ни торбу за пут, ни две хаљине, ни сандале ни штап, јер радник заслужује своју храну“ (Мат. 10:9, 10). Шта можемо рећи за сандале које су апостоли већ имали на ногама и штап који су држали у руци? Да ли им је Исус рекао да треба да баце те ствари? Не. Он је само рекао да не треба да губе време на набављање тих ствари. Зашто им је дао такву заповест? Зато што „радник заслужује своју храну“. То је била суштина Исусове заповести и била је у складу са оним што је раније рекао у Проповеди на гори, наиме да не треба да брину шта ће јести, пити или обући (Мат. 6:25-32).

Премда ови стихови из јеванђеља у први мах могу деловати противречно, сви они подупиру исту мисао. Требало је да апостоли крену у проповедање носећи само оно што су имали на себи уместо да губе време на прибављање додатних ствари. Зашто? Зато што ће се Јехова побринути за њих.

О коме је Соломон говорио када је употребио израз ’жена, много жена‘? (Проп. 2:8)

Премда не можемо бити сигурни, једно од могућих тумачења је да је Соломон говорио о угледним женама које је сретао на свом двору.

У другом поглављу Проповедника Соломон је говорио о својим многим достигнућима, укључујући и своје велике грађевинске подухвате. Затим је рекао: „Накупио сам себи сребра и злата, и блага краљева и покрајина. Набавио сам себи певаче и певачице и окусио сам највеће задовољство синова људских — жену, много жена“ (Проп. 2:8).

Многи изучаваоци претпостављају да се израз ’жене‘ у том стиху односи на многе жене туђинке и иноче које је Соломон имао у каснијим годинама свог живота и које су га навеле да обожава лажне богове (1. Краљ. 11:1-4). Међутим, то тумачење има доста недостатака. Када је Соломон написао те речи, већ је познавао споменуте ’жене‘. У то време је још увек имао наклоност Јехове Бога, будући да га је он надахнуо да напише неке библијске књиге. Та чињеница се никако не уклапа у касније раздобље његовог живота када је имао стотине жена и иноча из других земаља и када је обожавао лажне богове.

Соломон је у Проповеднику рекао да се ’трудио да пронађе угодне речи и да напише тачне речи истине‘ (Проп. 12:10). Нема сумње да су му биле познате хебрејске речи за „жену“ (у значењу „супруге“), „краљицу“ и „конкубину“, будући да их је користио у књигама које је написао под надахнућем Божјег духа (Посл. 5:18; 12:4; 18:22; Проп. 9:9; Песма 6:8, 9). Међутим, у Проповеднику 2:8 није употребио ниједну од тих речи.

У изразу ’жена, много жена‘ на изворном језику је употребљена једна необична хебрејска реч (прво у једнини, а затим у множини) која се у Библији појављује само на том месту. Изучаваоци признају да се не зна њено тачно значење. Многи преводиоци Библије су закључили да се овај израз из Проповедника 2:8 односи на жене и да је Соломон најпре користио једнину те именице, а затим и множину. Зато у својим преводима преносе ту мисао.

Соломон је био толико чувен да је за њега чула и краљица богатог краљевства Саве, па га је посетила и била је задивљена оним што је видела и чула (1. Краљ. 10:1, 2). Та чињеница указује на једно од могућих значења израза ’жена, много жена‘. Соломон је овде можда говорио о истакнутим женама које је сретао на свом двору током многих година у којима је имао Божју наклоност.