Радујмо се заједно!

СВЕ је теже бити срећан и радостан. Многима изгледа просто немогуће да поделе своју радост с другима. Због савременог начина живота, посебно у великим градовима, људи су се повукли у себе и отуђили једни од других.

Професор психобиологије Алберто Оливерио каже: „Усамљеност је веома раширена и нема сумње да живот у великим градским срединама доприноси отуђивању људи. Због тога углавном не размишљамо о томе како живи неки наш колега, комшија или касирка у оближњем супермаркету.“ Таква отуђеност често доводи до депресије.

Међутим, прави хришћани су другачији. Апостол Павле је написао: „Увек се радујте“ (1. Сол. 5:16). Има пуно разлога због којих можемо бити радосни и радовати се с другима: служимо Свевишњем Богу Јехови, разумемо библијску истину, имамо наду у спасење и у вечни  живот, а и другима можемо помоћи да то исто имају (Пс. 106:4, 5; Јер. 15:16; Римљ. 12:12).

Прави хришћани су радосни и радују се с другима. Зато не чуди што је Павле написао Филипљанима: „Радостан сам и радујем се са свима вама. А тако и ви будите радосни и радујте се са мном“ (Фил. 2:17, 18). Павле је у само неколико речи двапут споменуо радост и да треба да се радујемо с другима.

Наравно, Јеховине слуге треба да пазе да се не изолују од других. Нико ко се изолује не може да се радује са својом духовном браћом и сестрама. Стога, како можемо применити Павлов савет да се ’радујемо у Господу‘ с нашим суверницима? (Фил. 3:1).

Радујмо се с нашом браћом и сестрама

Када је Павле писао Филипљанима, вероватно је био у затвору у Риму због проповедања (Фил. 1:7; 4:22). Међутим, то није умањило његову ревност. Напротив, с радошћу је давао све од себе у служби за Јехову и ’изливао се као жртва леваница’ (Фил. 2:17). Павлов став показује да радост не зависи од околности у којима се налазимо. Иако је био у затвору, он је рекао: „И даље ћу се радовати“ (Фил. 1:18).

Павле је основао скупштину у Филипима и осећао је посебну наклоност према браћи која су тамо живела. Знао је да би им значило ако би с њима поделио радост коју је доживео служећи Јехови. Зато је написао: „Желим да знате, браћо, да ово што ми се догађа заправо помаже ширењу добре вести, тако да је међу читавом царском телесном стражом и међу свима осталима постало познато да сам у оковима због вере у Христа“ (Фил. 1:12, 13). То је свакако било охрабрујуће чути, и тиме што им је то испричао Павле је изразио своју радост и радовао се са својом браћом. Сигурно су се и они радовали с Павлом. Али да би то било могуће, нису смели да се обесхрабре због ситуације у којој се он налазио. Напротив, требало је да се угледају на њега (Фил. 1:14; 3:17). Осим тога, Филипљани су могли и даље да се моле за Павла и да га подупиру колико год им је то било могуће (Фил. 1:19; 4:14-16).

Да ли и ми показујемо радост попут Павла? Да ли настојимо да видимо позитивне стране наших животних околности и службе коју вршимо као Јеховине слуге? Када се дружимо с нашом браћом  и сестрама добро је да разговарамо о лепим стварима које смо доживели у служби проповедања. Није потребно да доживимо нешто сензационално да бисмо то могли учинити. Можда смо успели да пробудимо занимање за добру вест о Краљевству неким посебно делотворним уводом или логичним аргументима. Можда смо водили леп разговор са станаром о неком библијском стиху. Или су нас једноставно препознали у служби као Јеховине сведоке, што је само по себи било лепо сведочанство. Када разговарамо с другима о томе, ми се на тај начин заједно радујемо.

Многе Јеховине слуге су се пуно жртвовале и још увек то чине како би се обавило дело проповедања. Пионири, путујући надгледници, бетелити, мисионари и међународне слуге за градњу доста се труде у пуновременој служби и то чине с радошћу. Да ли смо радосни због њих и да ли се радујемо с њима? Онда покажимо да смо захвални за те драге ’сараднике у служби за Божје краљевство‘ (Кол. 4:11). Када смо заједно на скупштинским састанцима или на већим скуповима, можемо им упутити топле речи и охрабрити их. Такође можемо опонашати њихову ревност. И можемо створити „прилике“ да се охрабримо њиховим богатим искуством тако што ћемо их позвати у госте код себе, можда на неки оброк (Фил. 4:10).

Радујмо се са онима који доживљавају кушње

Захваљујући томе што је истрајао под прогонством и изборио се с кушњама, Павле је био још одлучнији да остане веран Јехови (Кол. 1:24; Јак. 1:2, 3). Пошто је знао да ће се браћа у Филипима вероватно суочити са сличним кушњама и да ће их охрабрити његова истрајност, био је радостан и радовао се с њима. Зато је написао: „Вама је указана част ради Христа, не само да у њега верујете него да за њега и трпите. Јер водите исту борбу у каквој сте мене видели и за коју сада чујете да је ја водим“ (Фил. 1:29, 30).

Слично томе и данас прави хришћани доживљавају противљење зато што проповедају. Понекад су жртве насиља, али често доживљавају и суптилно противљење. То могу бити лажне оптужбе које долазе од отпадника, противљење чланова породице, исмевање колега или школских другова. Исус је рекао да такве кушње не треба да нас изненаде или обесхрабре. Уместо тога, оне треба да нас радују. Исус је рекао: „Срећни сте кад вас због мене вређају и прогоне и лажући вам приписују свакаква зла. Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима“ (Мат. 5:11, 12).

Не треба да се уплашимо када чујемо да се у неким земљама наша браћа суочавају са жестоким прогонством. Напротив, треба да се радујемо што су постојани. Можемо се молити за њих и тражити од Јехове да им помогне да остану јаки у вери и истрајни (Фил. 1:3, 4). Премда за ту драгу браћу можда не можемо учинити нешто више, можемо помагати онима који у нашој скупштини доживљавају кушње. Можемо се занимати за њих и пружити им потребну подршку. Можемо створити прилике да се радујемо с њима тако што ћемо их понекад позвати да нам се придруже у породичном проучавању, да иду с нама у проповедање и да се дружимо.

Имамо пуно разлога да се радујемо с другима. Немојмо бити отуђени једни од других као што је то случај с људима у свету, већ се и даље радујмо с нашом браћом. Тако не само што ћемо допринети томе да у скупштини владају љубав и јединство већ ћемо и у потпуности уживати у друштву наших суверника (Фил. 2:1, 2). Зато нас Павле и подстиче: „Увек се радујте у Господу. И опет кажем: Радујте се!“ (Фил. 4:4).

[Извор слике на 6. страни]

Глобус: Courtesy of Replogle Globes