Дешифровање библијског блага

ТОКОМ протеклих векова материјал на коме се писало није био тако лако доступан као што је то данас. Када би се сматрало да неки текстови више нису потребни, онда би се са листова пергамента или других материјала стругањем или прањем мастила уклањао првобитни текст тако да би пергаменти могли да се поново користе. Такав пергамент се назива палимпсест, од грчке речи која значи „поново избрисан“. Чак су и библијски текстови били брисани са финих пергамената да би се на њима записивале неке друге информације.

Један од веома важних библијских палимпсеста је Ефремов кодекс рескриптус, а рескриптус значи онај „преко кога је писано“. Тај кодекс је изузетно значајан зато што је то један од најстаријих примерака делова библијских књига писаних грчким језиком који данас постоји. Зато је он један од најпоузданијих текстова за утврђивање тачности овог дела Божје Речи.

Библијски текст који се првобитно налазио на овом кодексу из петог века уклоњен је у 12. веку н. е. и преко њега је записано 38 проповеди сиријског теолога Ефрема преведених на грчки језик. Крајем 17. века стручњаци су приметили да се испод налази библијски текст. Током наредних неколико година успели су да донекле открију првобитни текст на том манускрипту. Међутим, то је било веома тешко зато што су трагови првобитног мастила били једва видљиви и нејасни, листови су били похабани, а текстови су се преклапали. Коришћена су и нека хемијска средства у покушају да се открије библијски текст, али без много успеха. Зато је већина стручњака закључила да се првобитни текст не може дешифровати.

 Почетком 1840-их Константин фон Тишендорф, надарени немачки лингвиста, прионуо је на проучавање овог кодекса. Он је две године радио на дешифровању тог манускрипта. Зашто је за разлику од других успео у томе?

Тишендорф је био добар познавалац унцијале, старогрчког писма с крупним, заобљеним словима. * Будући да је имао добар вид, утврдио је да може прочитати првобитни текст ако пергамент једноставно подигне према светлу. У сличне сврхе стручњаци данас користе оптичка помагала, укључујући и инфрацрвену, ултраљубичасту и поларизовану светлост.

Тишендорф је 1843. и 1845. објавио оно што је открио или дешифровао из Ефремовог кодекса. То му је донело углед водећег стручњака у области грчке палеографије.

Димензије Ефремовог кодекса су око 30 са 25 центиметара, и то је најстарији манускрипт у коме је текст био исписан преко целе стране, а не у колонама. Од 209 листова који су сачувани 145 садржи делове свих књига из грчког дела Библије, осим 2. Солуњанима и 2. Јованове. На осталим листовима је превод неких делова хебрејских књига на грчки језик.

Данас се овај кодекс чува у Народној библиотеци у Паризу. Није познато одакле потиче тај манускрипт, премда је Тишендорф сматрао да потиче из Египта. Стручњаци сврставају овај кодекс у групу од четири важна унцијална манускрипта грчког дела Библије поред Синајског, Александријског и Ватиканског манускрипта бр. 1209. Сви они датирају из четвртог и петог века н. е.

Свето писмо је на изванредан начин сачувано за нас у многим облицима, укључујући и палимпсесте. Премда је у овом случају неко ко није имао цењења покушао да избрише библијски текст, порука коју он преноси је ипак опстала. То нас само још више уверава у то да је тачно оно што је апостол Петар рекао, наиме да „Јеховина реч остаје заувек“ (1. Петрова 1:25).

[Фуснота]

[Дијаграм/Слика на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ефремов кодекс рескриптус, веома важан палимпсест који је дешифровао Тишендорф (1815-1874)

ПРВОБИТНИ БИБЛИЈСКИ ТЕКСТ

ТЕКСТ ПРОПОВЕДИ НА ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ

[Извор]

© Bibliothèque nationale de France

[Слика на 17. страни]

Синајски кодекс откривен у манастиру Свете Катарине

[Слика на 17. страни]

Тишендорф