У СВАКОМ браку има проблема, али када се један супружник озбиљно разболи, проблема може бити још више. * Да ли бринете о болесном брачном другу? Ако да, да ли вас муче нека од следећих питања: ’Шта ћу радити ако се здравствено стање мог брачног друга погорша? Колико дуго ћу моћи да бринем о њему док у исто време треба да кувам, чистим и идем на посао? Зашто осећам кривицу због тога што сам здрав?‘

С друге стране, ако сте ви оболели, можда се питате: ’Како могу имати самопоштовање кад нисам у стању да носим свој терет одговорности? Да ли је мој брачни друг огорчен на мене зато што сам болестан? Да ли је ово крај наше среће?‘

Нажалост, неки бракови нису опстали под притиском који намеће хронична болест. Па ипак, то не значи да је ваш брак осуђен на неуспех.

Многи парови не само што су остали заједно упркос хроничној болести већ је њихов однос сада још бољи. Узмимо за пример Јошиакија и Казуко. Због повреде кичме, Јошиаки не може сам да направи ни најмањи покрет. Казуко објашњава: „Мом супругу је у свему потребна помоћ. Због свега што то изискује, имам болове у врату, раменима и рукама и редовно одлазим на терапије у ортопедској болници. Често осећам да немам више снаге.“ Па ипак, упркос свим потешкоћама, Казуко каже: „Наша веза је постала јача.“

Који је онда кључ за срећу у таквој ситуацији? Између осталог, они који у разумној мери остају задовољни и срећни у браку не доживљавају болест као проблем оболелог брачног друга већ као заједнички  проблем. На крају крајева, ако је један брачни друг болестан, обоје су погођени, мада на различите начине. Та нераскидива веза између мужа и жене описана је у Постанку 2:24: „Човек [ће] оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену и они ће постати једно тело.“ Дакле, када један супружник има хроничну болест, од пресудне је важности да обоје сарађују како би се суочили с тим изазовом.

Поред тога, истраживања су показала да брачни парови који чувају добар однос док се боре с болешћу прихватају ситуацију и уче како да се ефикасно прилагоде. Многе тајне успеха које су они научили одраз су увек примењивих савета који се налазе у Библији. Осмотримо три предлога.

„Боље је двојици него једноме“ стоји у Проповеднику 4:9. Зашто? У десетом стиху се објашњава: „Ако један падне, други ће подићи друга свог.“ Да ли ’подижеш свог друга‘ изразима цењења?

Да ли успевате да пронађете начине да једно другом будете од практичне помоћи? Јонг, чија је жена делимично парализована, каже: „Трудим се да у свакој прилици будем увиђаван према супрузи. Када сам жедан, помислим да би и она могла бити жедна. Ако желим да изађем напоље и уживам у лепом пејзажу, питам је да ли би желела да ми се придружи. Ми делимо бол и заједно истрајавамо.“

С друге стране, ако сте ви особа о којој брине брачни друг, постоји ли нешто што сами можете учинити а да при том не угрозите своје здравље? Ако постоји, то може повећати ваше самопоштовање и помоћи вашем супружнику да настави да брине о вама.

Уместо да закључите да ви најбоље знате како да будете увиђавни, зашто не питате свог брачног друга шта би он највише ценио? Ненси, поменута на почетку, рекла је мужу како се осећа због тога што нема увид у њихову финансијску ситуацију. Сада се он труди да више прича о томе.

„Све има своје време“, написао је мудри краљ Соломон (Проповедник 3:1). Међутим, може изгледати немогуће имати уравнотежен распоред када се узме у обзир како хронична болест ремети породичну рутину. Шта можете учинити да барем донекле нађете равнотежу?

Могли бисте повремено заборавити на здравствене проблеме. Можете ли се још увек бавити неким активностима у којима сте заједно уживали пре болести? Ако не, које бисте нове активности могли пронаћи? То би могло бити нешто једноставно као што је заједничко читање или неки изазов као што је учење новог језика. Ако заједно радите нешто што није везано за болест, јачате своју везу коју имате као „једно тело“ и тиме постајете срећнији.

Још једна помоћ у одржавању равнотеже јесте дружење с другима. Библија у Пословицама 18:1 каже: „Онај ко се осамљује иде за својим себичним жељама, супротставља се свакој мудрости.“ Да ли сте из овог стиха запазили да осамљивање може негативно утицати на начин размишљања? У супротности с тим, повремено дружење може подићи дух и помоћи вам да позитивније размишљате. Зашто не бисте понекад позвали некога у госте?

 Понекад је равнотежа проблем за супружнике који брину. Неки од њих узимају на себе превише обавеза, с временом се исцрпе и угрозе сопствено здравље. На крају могу чак доћи у ситуацију да више нису у стању да брину о вољеном брачном другу. Зато ако бринете о хронично болесном супружнику, немојте занемаривати своје потребе. Редовно одвајајте време за себе како бисте се окрепили. * Неки су утврдили да им помаже када о својим бригама разговарају с поверљивим пријатељем истог пола.

Библија упозорава: „Не говори: ’Зашто су пређашња времена била боља од ових?‘“ (Проповедник 7:10). Зато немојте размишљати о томе какав би ваш живот био да је ситуација другачија. Не заборавите да у овом свету срећа никад није потпуна. Кључ је у томе да се прихвати ситуација и да се из ње извуче најбоље.

Шта вама и вашем брачном другу може помоћи у томе? Разговарајте о својим благословима. Радујте се чак и малим променама набоље када је у питању здравље. Имајте увек нешто чему ћете се унапред радовати и постављајте заједничке достижне циљеве.

Брачни пар Шоџи и Акико применили су те савете и имали су добре резултате. Када је установљено да она болује од фибромијалгије, морали су да напусте посебан вид пуновремене хришћанске службе. Да ли су били разочарани? Наравно. Па ипак, Шоџи саветује оне који су у сличним околностима: „Немојте обесхрабривати себе размишљајући о ономе што више не можете да урадите. Задржите позитиван став. Чак и ако се обоје надате да ћете се једног дана вратити нормалној рутини, усредсредите се на садашњи живот. За мене то значи да пажњу усмерим на своју супругу и помагање њој.“ Овакви практични савети могу помоћи и вама уколико је вашем брачном другу потребна посебна нега.