Примери вере

Поступала је мудро, храбро и несебично

ЈЕСТИРА полако прилази престолу док јој срце убрзано лупа. Замислите тајац који је настао у краљевском двору у персијској тврђави Сусан. Завладала је таква тишина да је Јестира могла чути своје лагане кораке и шуштање својих краљевских хаљина. Она не дозвољава да јој пажњу одврати раскош краљевског двора, велелепни стубови, богато изрезбарена таваница од кедровине увезене из далеког Ливана. Сву своју пажњу усмерава на човека који седи на престолу, човека у чијим рукама је њен живот.

Краљ је пажљиво посматра док му прилази и пружа ка њој златно жезло. То је једноставан гест, али од њега зависи Јестирин живот, јер је то знак да јој краљ опрашта увреду коју му је управо нанела тиме што се непозвана појавила пред њим. Јестира долази до престола и захвално дотиче врх жезла (Јестира 5:1, 2). a

Све везано за краља Асвира сведочило је о његовом огромном богатству и моћи. Вредност краљевске одоре персијских владара тог доба данас би се вероватно мерила у стотинама милиона долара. Па ипак, Јестира види топлину у очима свог супруга — на неки свој начин, он њу воли. Каже јој: „Шта желиш, краљице Јестира, и шта тражиш? Ако је и пола краљевства — даће ти се!“ (Јестира 5:3).

Јестира је већ показала изузетну веру и храброст. Дошла је пред краља да би спречила заверу због које би њен народ био збрисан с лица земље. До сада има успеха али пред њом стоје већи изазови. Мора да увери овог поносног владара да је његов најповерљивији саветник заправо зликовац који га је на превару навео да потпише смртну пресуду Јестирином народу. Како ће она то учинити и шта можемо научити из њеног примера вере?

Мудро је изабрала ’време да говори‘

Да ли Јестира треба да изнесе краљу свој проблем пред осталим дворанима? Тиме би га можда понизила и дала прилику његовом саветнику Аману да негира њене оптужбе. Онда шта Јестира чини? Вековима раније мудри краљ Соломон је под Божјим надахнућем написао: „Све има своје време... време кад се ћути и време кад се говори“ (Проповедник 3:1, 7). Можемо да замислимо њеног поочима, верног Мардохеја, како ју је поучавао овим начелима док је одрастала. Јестира је сигурно разумела колико је важно добро изабрати „време кад се говори“.

Јестира каже: „Ако је краљу по вољи, нека дође краљ с Аманом данас на гозбу  коју сам му приредила“ (Јестира 5:4). Краљ се слаже и наређује да се Аман позове. Запажате ли мудрост у Јестириним речима? Она је сачувала достојанство свог супруга и изабрала погоднију прилику да му изнесе оно што је тишти.

Нема сумње да Јестира пажљиво припрема ту гозбу, старајући се да удовољи свом мужу до најситнијих детаља. Ту се нашло и најфиније вино ради доброг расположења (Псалам 104:15). Асвир ужива у свему и зато поново пита Јестиру која је њена молба. Да ли је сада време да му каже?

Јестира сматра да није. Уместо тога, она позива краља и Амана да дођу на њену гозбу и следећег дана (Јестира 5:7, 8). Зашто одлаже? Не заборавимо да због краљевог декрета целом Јестирином народу прети смрт. Будући да је нешто тако велико доведено у питање, Јестира мора бити сигурна да је изабрала прави тренутак да говори. Зато она чека и тако јој се пружа прилика да још једном покаже свом супругу колико га цени.

Стрпљење је ретка и драгоцена особина. Иако је Јестира узнемирена и жели да што пре каже шта је мучи, она стрпљиво чека прави тренутак. Можемо пуно научити од ње јер је свако од нас вероватно видео нешто што би ваљало да се исправи. Уколико желимо да уверимо неког на положају да реши тај проблем, важно је да будемо стрпљиви попут Јестире. У Пословицама 25:15 стоји: „Стрпљивошћу може да се утиче на заповедника, и благ језик кости ломи.“ Уколико стрпљиво сачекамо прави моменат и говоримо благо попут Јестире, можемо сломити чак и снажно противљење. Да ли је Јестирин Бог Јехова благословио њено стрпљење и мудрост?

Стрпљење утире пут правди

Јестирино стрпљење води до даљњег невероватног развоја догађаја. Аман одлази са прве гозбе веома расположен, „радостан и веселог срца“ јер су му краљ и краљица указали тако велику наклоност. Али, када је стигао до врата тврђаве, поглед му се зауставља на Мардохеју, Јудејцу који му и даље не указује посебну част. Мардохеј то не чини из непоштовања већ га на то наводе савест и пријатељство с Јеховом Богом. Па ипак, Аман се ’одмах разгневио‘ (Јестира 5:9).

Аман својој жени и пријатељима прича о том понижењу и они му предлажу да  направи велики стуб, висок преко 22 метра, и да тражи дозволу од краља да обеси Мардохеја на њега. Аману се свиђа тај предлог и истог часа почиње да га спроводи у дело (Јестира 5:12-14).

У међувремену, краљу се те ноћи дешава нешто неуобичајено. „Краљ није ока склопио“, каже нам Библија. Зато је тражио да му се наглас чита књига са државним записима. Тамо се налази извештај о двојици завереника који су хтели да дигну руку на њега. Он се сећа тог догађаја; завереници су ухваћени и погубљени. Али шта је било са човеком који је разоткрио ту заверу — са Мардохејем? То је заинтригирало краља па је упитао какву је награду тај човек добио. Шта му слуге на то одговарају? Ништа није учињено за њега (Јестира 6:1-3).

Сав узрујан, краљ пита да ли је ту неки званичник који би му могао помоћи да се исправи тај пропуст. Од свих људи, баш је Аман у предворју — изгледа да је поранио јер једва чека да добије овлашћење да убије Мардохеја. Али пре него што успева да изнесе своју молбу, краљ га пита како треба поступити са човеком коме краљ жели да искаже част. Аман претпоставља да се ради о њему. Зато предлаже нешто врло великодушно: треба га обући у краљевске хаљине, угледни кнез треба да узвикује хвале о њему и проведе га Сусаном на краљевом коњу. Замислите израз на Амановом лицу када схвата да ће ту част добити Мардохеј! И кога краљ задужује да на сав глас хвали Мардохеја? Амана! (Јестира 6:4-10).

Аман невољно извршава ту за њега мрску дужност а затим разочаран жури кући. Његова жена и пријатељи му кажу да такав развој догађаја слути само на зло; он ће изгубити битку против Мардохеја Јудејца (Јестира 6:12, 13).

Захваљујући томе што је Јестира стрпљиво сачекала један дан пре него што је изнела свој проблем краљу, Аман је имао времена да припреми сцену за свој пад. Да ли је можда баш Јехова Бог проузроковао краљеву несаницу? (Пословице 21:1). Не изненађује што нас Божја Реч подстиче да ’спремно чекамо‘ (Михеј 7:7). Када чекамо на Бога, можда ћемо увидети да су његова решења за наше проблеме далеко боља од свега што смо ми мислили.

Говорила је храбро

Јестира се више не усуђује да искушава краљево стрпљење; мора му све рећи другог дана на гозби. Али како? Испоставља се да јој краљ даје прилику за то када је поново пита која је њена молба (Јестира 7:2). Дошло је њено ’време да говори‘.

Можемо да замислимо Јестиру како у себи упућује молитву свом Богу пре него што изговори следеће: „Ако сам нашла милост у твојим очима, краљу, и ако је то краљу по вољи, нека ми се поклони мој живот, за то молим, и мој народ, то је оно што тражим“ (Јестира 7:3). Запазите да она уверава краља да јој је важна његова процена у вези с тим шта је прикладно. Јестира је заиста много другачија од Астине, претходне краљице, која је намерно понизила свог супруга! (Јестира 1:10-12). Осим тога, Јестира не критикује краља због тога што је наивно веровао Аману. Уместо тога, она га моли да је заштити од опасности која јој је претила.

 Та њена молба сигурно погађа и затиче краља. Ко се усуђује да угрози живот његове краљице? Јестира наставља: „Ја и мој народ [смо] продани како бисмо били истребљени, побијени и уништени. Да смо продани као робови и робиње, онда бих ћутала. Али није прикладно да ова невоља буде краљу на штету“ (Јестира 7:4). Занимљиво је да она отворено говори о проблему, па ипак додаје да не би ништа рекла уколико би само ропство било у питању. Међутим, овај геноцид би и сувише скупо коштао краља уколико би ћутала.

Од Јестире можемо много научити о вештини уверавања. Ако би икада требало да изнесемо озбиљан проблем некоме ко нам је веома близак или особи на положају, много ће нам помоћи искреност, стрпљивост и поштовање (Пословице 16:21, 23).

Асвир инсистира: „Ко је то, и где је онај који се осмелио да учини тако нешто?“ Дочарајте себи призор како Јестира упире прстом док говори: „Тај противник и непријатељ јесте овај зли Аман.“ Оптужба одјекује просторијом. Ужасан страх испуњава Амана. Замислите како лице хировитог краља мења боју када схвати да га је његов поверљиви саветник на превару навео да потпише одлуку која би донела смрт његовој супрузи! Пун гнева, краљ одлази у башту да се смири (Јестира 7:5-7).

Аман, разоткривен као сплеткарош и кукавица, пада пред краљичине ноге. Краљ се враћа и на софи на којој је била Јестира затиче Амана како је моли за милост. Бесно га оптужује да покушава да напаствује краљицу у краљевом двору. То је значило смртну казну за Амана. Слуге му прекривају лице и одводе га. Један од краљевих дворана затим спомиње велики стуб који је Аман наменио Мардохеју. Асвир одмах наређује да на тај стуб обесе Амана (Јестира 7:8-10).

У данашњем неправедном свету је лако закључити да правда никада неће завладати. Да ли сте то икада помислили? Јестира се није препуштала очају, није постала огорчена и никада није изгубила веру. У право време је храбро заступала оно што је исправно и веровала је да ће Јехова учинити свој део. Будимо и ми такви! Јехова се није променио од Јестириних дана. Он и даље узрокује да се зли и лукави ухвате у сопствену замку, баш као што је то учинио у случају Амана (Псалам 7:11-16).

Несебично се заузела за Јехову и његов народ

У најмању руку, краљ је схватио ко је Мардохеј — не само одани поданик који је  разоткрио заверу против њега већ и Јестирин поочим. Асвир му је поверио Аманов положај управника целе земље. Аманову кућу и његово огромно богатство краљ је дао Јестири, а она је над свим тим поставила Мардохеја (Јестира 8:1, 2).

Сада када су Јестира и Мардохеј безбедни, може ли краљица одахнути? Само ако је себична. У том тренутку, Аманов декрет о истребљењу Јудејаца већ је био на путу до свих крајева царства. Аман је бацао жреб, то јест Пур — што је вероватно неки вид окултизма — како би одредио најповољније време да започне са својом гнусном намером (Јестира 9:24-26). Од тог дана их дели још неколико месеци, али ипак се брзо приближава. Може ли се икако избећи та катастрофа?

Јестира поново несебично ризикује свој живот појавивши се непозвана пред краљем. Овог пута га са сузама моли за свој народ тражећи од њега да опозове ту ужасну наредбу. Али закони донесени у име персијског владара су неопозиви (Данило 6:12, 15). Зато краљ овлашћује Јестиру и Мардохеја да донесу нове законе. Издата је још једна објава којом се Јудејцима даје право да се бране. Гласници на коњима јуре по целој земљи носећи Јудејцима добре вести. Буди се нада у срцу многих (Јестира 8:3-16). Можемо да замислимо Јудејце из свих делова тог огромног  царства како се наоружавају и спремају за битку, што никада не би могли учинити без тог новог закона. Али још важније питање је: Да ли ће ’Јехова над војскама‘ бити уз свој народ? (1. Самуилова 17:45).

Освануо је одлучујући дан и Божји народ је спреман. Чак многи персијски званичници стају на њихову страну јер се већ надалеко прочуло да је нови управник целе земље Мардохеј, Јудејац. Јехова свом народу даје велику победу. Без сумње се побринуо да њихови непријатељи буду потпуно поражени како његов народ не би доживео страховиту одмазду b (Јестира 9:1-6).

Надаље, Мардохеј не би могао да безбедно управља Амановом кућом докле год су живи десет синова тог зликовца. И они су убијени (Јестира 9:7-10). Тиме је испуњено библијско пророчанство којим је Бог предсказао потпуно истребљење Амаличана, који су се показали као заклети непријатељи Божјег народа (Поновљени закони 25:17-19). Аманови синови су вероватно били међу последњим припадницима тог народа осуђеног на пропаст.

Јестира је на нејаким плећима понела свој део веома тешког терета — као што је доношење краљевских закона о рату и погубљењима. То јој није било лако. Али да би се извршила Јеховина воља морало се спречити истребљење његовог народа како би се у Израелу могао родити обећани Месија, једини извор наде за читаво човечанство! (Постанак 22:18). Данашњим Божјим слугама је драго што је Месија, Исус, када је био на земљи забранио својим следбеницима да учествују у било каквом дословном рату (Матеј 26:52).

Па ипак, хришћани се налазе у духовном рату. Сатана је више него икад решен да уништи нашу веру у Јехову Бога (2. Коринћанима 10:3, 4). За нас је велики благослов што можемо опонашати особе попут Јестире! Покажимо и ми своју веру тако што ћемо вештину уверавања користити стрпљиво и мудро, бити храбри и несебично се заузимати за добробит Божјег народа.

[Фусноте]

[Оквир на 28. страни]

Питања о Јестири

Зашто је Мардохеј дозволио Јестири да се уда за човека који није служио Јехови?

Не постоји основа за закључак који износе неки стручњаци, наиме да је Мардохеј био опортуниста који је желео да уда Јестиру за краља како би се домогао славе. Као веран Божји слуга, он не би одобрио такав брак (Поновљени закони 7:3). Према древним јеврејским предањима, Мардохеј је покушао да спречи да дође до тога. У сваком случају, делује невероватно да би он или Јестира уопште могли да утичу на ту одлуку будући да су били само странци у земљи којом је владао аутократа сматран богом. С временом је постало јасно да се Јехова послужио Јестириним браком да би заштитио свој народ (Јестира 4:14).

Зашто се у Књизи о Јестири не помиње Божје лично име Јехова?

Ову књигу је очигледно писао Мардохеј под Божјим надахнућем. Могуће је да је књига у почетку чувана међу персијским списима пре него што је враћена у Јерусалим. Појављивање Јеховиног имена би можда навело обожаваоце персијских богова да је униште. Како год да је било, јасно је да је Јехова имао удела у догађајима који су описани у њој. Занимљиво је да је Божје лично име на четири места скривено у изворном хебрејском тексту у виду акростиха. То значи да су одређене узастопне речи намерно изабране јер њихова прва или последња слова дају Божје име.

Да ли је Књига о Јестири историјски нетачна?

Критичари износе ту оптужбу. Међутим, неки стручњаци запажају да је писац књиге показао изузетно добро познавање персијског племства, архитектуре и обичаја. Чињеница је да у постојећим световним изворима није пронађено ниједно место где се помиње краљица Јестира, али тешко да је она једина из краљевске породице чије име се не наводи у јавним записима. Штавише, световни извори откривају да је у доба када је писана ова књига постојао извесни званичник у Сусану по имену Мардука, како гласи Мардохејево име на персијском језику.

[Оквир на 29. страни]

Испуњено пророчанство

У борби за добробит Божјег народа, Јестира и Мардохеј су испунили још једно библијско пророчанство. Више од десет векова пре тога, Јехова је надахнуо патријарха Јакова да пророчански каже за једног од својих синова: „Венијамин ће растрзати плен као вук. Ујутру ће јести животињу коју ухвати, а увече ће делити плен“ (Постанак 49:27). У „јутро“ израелске историје краљева, међу Венијаминовим потомцима били су краљ Саул и други моћни ратници који су се борили за Јеховин народ. У „вече“ те краљевске историје, након што је сунце зашло над израелском краљевском лозом, Јестира и Мардохеј, обоје из Венијаминовог племена, успешно су извојевали рат против Јеховиних непријатеља. У извесном смислу они су делили плен тако што је Аманово имање припало њима.

[Слика на 25. страни]

Јестира је захвално прихватила краљеву милост

[Слика на странама 26, 27]

Јестира је храбро разоткрила злог Амана

[Слика на странама 28, 29]

Јестира и Мардохеј су послали објаву свим Јудејцима у Персијском царству