Персијска влада је службену пошту, која је била од значаја за државу, поверавала државној поштанској служби. Библијска књига о Јестири описује како је то функционисало: „[Мардохеј] је написао писма у име краља Асвира, запечатио их краљевим печатним прстеном и послао их по гласницима на брзим коњима краљевске поштанске службе“ (Јестира 8:10). У Римском царству је постојала слична служба за административну и војну пошту.

Лична пошта, као што су посланице које су писали апостол Павле и други, није могла да се шаље на тај начин. Онај ко је био имућан, могао је да пошаље роба да однесе писмо. Међутим, многима су писма носили познаници или чак потпуни странци, у случају да су ишли одређеним путем. Пошту је могао да носи свако — члан породице, пријатељ, војник или трговац. Само је било важно да то буде поуздана особа како би писмо нетакнуто стигло до одредишта. Судећи по ономе што пише у Библији, Павле је бар неке од својих посланица слао по суверницима који су негде путовали (Ефешанима 6:21, 22; Колошанима 4:7).

Економија израелског народа заснивала се углавном на земљорадњи, сточарству и робној размени. Библија спомиње пијаце код градских врата као што су „Овчија врата“, „Рибља врата“ и „Врата грнчарских отпадака“ (Немија 3:1, 3; Јеремија 19:2). Изгледа да се по овим називима може рећи шта се продавало на тим местима. У Библији се такође спомиње ’пекарска улица‘ у Јерусалиму, као и различита роба којом се трговало (Јеремија 37:21).

Шта се може рећи за цене? У једном библијском приручнику пише: „Сасвим разумљиво, цене су варирале током векова и тешко је утврдити колико је неки производ коштао у одређено време на одређеном месту.“ Ипак, информације из древних извора, међу којима је и Библија, показују да су и тада цене расле због инфлације. Примера ради, у древно доба је била уобичајена трговина робовима. Јосиф је продат за 20 сребрника, што је вероватно било 20 сикала. По свему судећи, то је била просечна цена роба у XVIII веку пре н. е. (Постанак 37:28). Три века касније, роб се продавао за 30 сикала (Излазак 21:32). До VIII века пре н. е., цена је порасла на 50 сикала (2. Краљевима 15:20). Након два века, за време Персијског царства, плаћало се чак 90 сикала или више. Чини се да пораст цена није само проблем данашњице.