Неки скрећу пажњу на то да је Божић празник у част Исусу. Они га прослављају у знак сећања на његово рођење.

Популарне празничне песме и многи божићни обичаји често немају никакве везе са Исусом Христом. Милиони људи који славе овај празник заправо немају веру у Исуса, а неки чак уопште не верују да је он постојао. У данашњем потрошачком друштву, Божић је постао празник који продаје робу, а не време када се људи сећају Исуса.

„Син човечји [је] дошао [...] да свој живот да као откупнину за многе“ (Марко 10:45). Речи које су цитиране у уводу чланка Исус очигледно није изговорио на свој рођендан већ вече уочи своје смрти. Тада је увео једноставну прославу у знак сећања на своју смрт. Зашто би Исус желео да се његови следбеници сећају његове смрти а не његовог рођења? Зато што Исусова откупна жртва пружа прилику послушним људима да живе вечно. „Плата за грех је смрт“, каже Библија, „а Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23). Зато се сваке године, на годишњицу Исусове смрти, његови следбеници присећају њега као ’спаситеља света‘, а не као беспомоћне бебе (Јован 4:42).

„Христ [је] пропатио за вас и оставио вам пример како да у свему идете његовим стопама“ (1. Петрова 2:21). Да бисмо се сетили Исуса и исказали му част, треба да проучавамо пример који је он пружио као савршен, мудар човек. Добро је да дубоко размишљамо о самилости и стрпљењу које је показивао, као и о његовој храбрости да чини оно што је исправно. Трудимо се да га опонашамо у свакодневном животу.

„Краљевска власт над светом сада припада нашем Господу и његовом Христу, и он ће краљевати у сву вечност“ (Откривење 11:15). Док се присећамо Исуса Христа, размишљајмо о томе шта он чини сада. Он је небески Краљ. У једном пророчанству у Божјој Речи за Исуса се каже: „По правди ће судити сиромашнима, праведно ће укоравати бранећи кротке на земљи“ (Исаија 11:4). Такве привлачне особине могу да красе једног моћног Владара а не новорођенче.