Родио сам се и растао у предграђу Рима, у крају где је живела сиромашна радничка класа. Живот није био лак. Своју мајку никада нисам упознао, а са оцем нисам био у добрим односима. Одрастао сам по закону улице.

Још пре него што сам напунио 10 година, почео сам да крадем. Са 12 сам први пут побегао од куће. Више пута је отац долазио по мене у полицијску станицу. Непрестано сам долазио у сукобе с људима — био сам насилан и бесан на цео свет. Када сам напунио 14 година, заувек сам отишао од куће. Почео сам да се дрогирам и живим на улици. Тражећи место где да преспавам, често бих обио неки ауто и остао у њему до јутра. Онда бих се умио у некој фонтани.

Постао сам вешт у крађи — почев од отимања торби па све до пљачкања станова и вила преко ноћи. Зато су ме запазили чланови једне озлоглашене банде, позвали ме да им се придружим и „унапредили“ ме у пљачкаша банака. Због своје агресивности сам убрзо задобио поштовање осталих чланова. Нигде нисам ишао без пиштоља и чак сам га ноћу држао испод јастука. Насиље, дрога, крађе, псовке и промискуитет постали су саставни део мог живота. Полиција ми је стално била за петама. Више пута су ме хапсили, па сам у затвору провео неколико година с прекидима.

Кад сам једном приликом пуштен из затвора, отишао сам у посету код једне своје тетке. Нисам знао да су она и њено двоје деце постали Јеховини сведоци. Позвали су ме да с њима одем на један њихов састанак. Отишао сам из чисте знатижеље. Кад смо  стигли у Дворану Краљевства, инсистирао сам да седнем близу врата тако да могу мотрити на све који улазе и излазе. Наравно, био сам наоружан.

Тај састанак ми је променио живот. Имао сам осећај да сам на некој другој планети. Сви су ме срдачно дочекали и пријатељски се смешили. Још увек се јасно сећам њихових добродушних, искрених погледа. То је био потпуно другачији свет од онога у ком сам ја живео!

Почео сам да проучавам Библију са Сведоцима. Што више сам сазнавао из ње, све јасније ми је било да морам да се променим. На мене су дубоко утицале речи из Пословица 13:20, где пише: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи.“ Разумео сам да морам да напустим банду. То није било лако, али Јехова ми је помогао.

Такође сам променио свој изглед и навике. Уз много труда, оставио сам цигарете и дрогу. Ошишао сам се, скинуо минђуше и престао да псујем. Први пут сам осетио да је мој живот у мојим рукама.

Никада нисам волео да читам и учим, па ми је било веома тешко да се концентришем током проучавања Библије. Међутим, много сам се трудио и постепено сам заволео Јехову и осетио да се у мени нешто мења — савест је почела да ме оптерећује. Често сам негативно размишљао о себи и питао се да ли ће ми Јехова икада опростити све што сам радио. У таквим тренуцима ме је тешио библијски запис о томе како је Јехова опростио краљу Давиду озбиљне грехе (2. Самуилова 11:1–12:13).

Такође ми је било тешко да о својој вери говорим другима од врата до врата (Матеј 28:19, 20). Страшно сам се плашио да ћу наићи на особе које сам раније повредио или им учинио нешто нажао. Али с временом сам победио тај страх. Сада уживам у томе да помажем другима да упознају нашег дивног, небеског Оца, који нам великодушно прашта.

То што сам упознао Јехову спасло ми је живот! Моји некадашњи пријатељи углавном више нису живи или су у затвору, а ја имам испуњен живот и светлу будућност пред собом. Научио сам да будем понизан и послушан, као и да своју експлозивну нарав држим под контролом. Захваљујући томе, у бољим сам односима с другима. Са својом драгом женом, Кармен, налазим велику радост у помагању другима да упознају Библију.

Наравно, бавим се поштеним послом — понекад то има везе с банкама, али сада их не пљачкам већ чистим.