ЗАШТО НЕКИ СУМЊАЈУ У ТО. Чак и када им је помоћ преко потребна, неки људи мисле да би било себично да моле Бога да им помогне. „Када видим колико људи има на свету и са каквим се озбиљним проблемима боре“, каже жена по имену Ракел, „моје бриге делују тако безначајно да се устручавам да тражим помоћ од Бога.“

ШТА КАЖЕ БОЖЈА РЕЧ. Бог је учинио нешто изузетно како би помогао људима и пружио им утеху. Утеха нам је потребна јер смо сви наследили грех, који нас раздваја од Бога. Међутим, Бог је „волео нас и послао свог Сина [Исуса Христа] као жртву помирења за наше грехе“ (1. Јованова 4:10). На темељу Исусове жртвене смрти, он нам је омогућио опроштење греха, чисту савест и наду у вечни живот у новом свету, у ком ће владати мир. * Иако је та жртва принета за целокупан људски род, да ли се у њој огледа и Божја брига за сваког од нас појединачно?

Погледајмо пример апостола Павла. Он је био толико дирнут Исусовом жртвом да је написао: „Живим због вере у Сина Божјег, који ме је волео и предао себе за мене“ (Галатима 2:20). Тачно је да је Исус умро пре него што је Павле постао хришћанин. Па ипак, Павле је на ту жртву гледао као на лични дар од Бога.

Исусова жртвена смрт је Божји дар и за сваког од нас. Тај дар је доказ да смо Богу драгоцени. Он нам пружа „вечну утеху и дивну наду“ и зато може да нас ’учврсти у сваком добром делу и речи‘ (2. Солуњанима 2:16, 17).

Међутим, Исус је свој живот дао пре скоро 2 000 година. Да ли Бог и данас жели да му се приближимо?