Делфини се оглашавају звуцима који подсећају на шкљоцање и звиждање, а затим се на основу еха оријентишу и истражују околину. Инспирисани природним сонаром кљунастог делфина (Tursiops truncatus), научници развијају хидроакустичне системе како би решили проблеме који су ван домашаја постојеће технологије.

 Размислите о следећем: Делфин користи свој сонар како би у песку на морском дну пронашао рибе и разликовао их од камења. Кит Браун, ванредни професор на Универзитету Хериот-Ват у Единбургу, у Шкотској, наводи да делфин већ са раздаљине од „10 метара може да разликује бурад према томе да ли се у њима налази слатка вода, слана вода, сируп или нафта“. Научници би волели да развију уређаје са сличним могућностима.

 Истраживачи су анализирали оглашавање и слух делфина и покушали су да направе уређај сличних перформанси. Тако су конструисали сонар са сложеном електроником и ставили га у цилиндар дужине око једног метра. Тај уређај, постављен на робота у облику торпеда, испитује морско дно, проналази закопане каблове и цеви и анализира их без директног контакта. Истраживачи процењују да ће он наћи примену у нафтној индустрији. Очекује се да тај сонар сакупља више информација од постојећих, што ће омогућити инжењерима да одреде најбољу локацију за подводне инсталације, да на њима уоче евентуална оштећења, као што су ситне пукотине на потпорним стубовима нафтних платформи, па чак и да открију зачепљење цеви.

 До каквог сте закључка дошли? Да ли је сонар кљунастог делфина настао еволуцијом или је дело Створитеља?