Зоолози су одавно открили да лопари, једна врста морских рачића, имају способност да чврсто приону за стене, пристаништа или труп брода. Каже се да је лепак ове мале животињице далеко јачи од било ког лепка произведеног вештачким путем. Научници су тек недавно открили како лопари успевају да се залепе за мокре површине.

 Размислите о следећем: Истраживања су показала да ларва лопара неко време плива у води и истражује различите површине, тражећи ону за коју ће се залепити. Када је пронађе, изгледа да ларва овог рачића лучи две врсте материја. Прва материја је једна врста уља којом уклања воду с површине за коју ће прионути. Тиме се стварају одговарајући услови за наношење друге материје, која се састоји од фосфопротеина.

 Ове две материје заједно формирају лепак који је толико чврст да га ни бактерије не могу разградити. Веома је важно да тај лепак буде чврст, јер ће лопар остатак свог живота провести на истом месту.

 Начин на који лопари праве овај лепак много је сложенији него што се раније мислило. Један члан тима који је открио тајну овог процеса изјавио је следеће: „То је невероватан изум из природе који решава проблем с мокром површином.“ Ово откриће може помоћи научницима да произведу лепак који би могао да се користи под водом, као и синтетичка биоадхезивна средства која би се користила у електроници и медицинским имплантима.

 До каквог сте закључка дошли? Да ли је чудесни лепак лопара настао еволуцијом или је дело Створитеља?