Људи нису успели да остваре мир у свету и тако ће и даље бити из неколико разлога:

•   „Човек који ходи не може да управља својим корацима“ (Јеремија 10:23). Људи нису створени са способношћу да владају нити им је дато то право и због тога они неће моћи да постигну трајни мир.

•   „Не уздајте се у великаше, нити у човека земаљског, од кога спасења нема. Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове“ (Псалам 146:3, 4). Људски владари, чак и они који имају најбоље намере, не могу наћи трајна решења за проблеме због којих долази до ратова.

•   „У последњим данима настаће нарочито тешка времена. Јер људи ће бити [...] окрутни, без љубави према доброти, издајници, тврдоглави, поносни“ (2. Тимотеју 3:1-4). Живимо у „последњим данима“ овог злог света, у времену у ком ставови већине отежавају успостављање мира.

•   „Тешко вама, земљо и море, јер је Ђаво сишао к вама, веома гневан, знајући да има мало времена!“ (Откривење 12:12). Ђаво, Божји непријатељ, ограничен је на подручје наше планете и подстиче људе да буду зли попут њега. Докле год он буде био „владар овог света“, нећемо живети у миру (Јован 12:31).

•   „[Божје Краљевство] ће смрвити и уништити сва она краљевства, а само ће стајати довека“ (Данило 2:44). Нашу жељу за светом у ком ће заувек владати мир неће испунити ниједна људска владавина већ Божје Краљевство (Псалам 145:16).