Шта је грех?
Одговор из Светог писма
Грех је сваки поступак, осећање или мисао који се косе с Божјим мерилима. Грех представља кршење Божјег закона. До њега долази када радимо оно што је неисправно, то јест неправедно у Божјим очима (1. Јованова 3:4; 5:17). Према Светом писму, грех је и када свесно пропустимо да урадимо оно што је исправно (Јаковљева 4:17).
На језицима на којима је писана Библија, речи које се преводе као „грех“ значе „промашити циљ“, то јест мету. На пример, за неке војнике у древном Израелу пише да су веома прецизно гађали из праћке, „не промашујући циљ“. Тај израз би се могао дословно превести са „не чинећи грех“ (Судије 20:16). Дакле, када не поступамо у складу с Божјим савршеним мерилима, ми промашујемо циљ, то јест чинимо грех.
Бог је Створитељ свега што постоји и зато има право да поставља мерила за људе (Откривење 4:11). Њему смо одговорни за оно што радимо (Римљанима 14:12).
Да ли је могуће потпуно избећи грех?
Није. Библија каже: „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“ (Римљанима 3:23; 1. Краљевима 8:46; Проповедник 7:20; 1. Јованова 1:8). Због чега је то тако?
Први људи, Адам и Ева, на почетку су били безгрешни. Били су створени као савршени људи, по Божјој слици (Постанак 1:27). Међутим, пошто нису слушали Бога, изгубили су савршенство (Постанак 3:5, 6, 17-19). Када су добили децу, на њих су пренели грех и несавршеност, попут неке наследне болести (Римљанима 5:12). Зато је древни израелски краљ Давид рекао: „Грешан сам рођен“ (Псалам 51:5).
Да ли су неки греси тежи од других?
Јесу. На пример, Свето писмо каже да су људи у древном Содому били зли и да су много грешили и да је њихов грех био „веома тежак“ (Постанак 13:13; 18:20). Тежина греха може се одредити помоћу следећа три фактора.
Озбиљност греха. Свето писмо нас упозорава да не чинимо озбиљне грехе као што су полни неморал, идолопоклонство, крађа, опијање, изнуђивање, убиство и окултизам (1. Коринћанима 6:9-11; Откривење 21:8). Свето писмо прави разлику између тих греха и ненамерних или непромишљених греха, као што су речи или поступци којима можемо повредити друге (Пословице 12:18; Ефешанима 4:31, 32). Међутим, Библија нас подстиче да не умањујемо озбиљност ниједног греха, јер то може довести до озбиљнијег кршења Божјег закона (Матеј 5:27, 28).
Мотив. Неке грехе починимо зато што не знамо какво је Божје гледиште (Дела апостолска 17:30; 1. Тимотеју 1:13). Премда не оправдава такве грехе, Библија прави разлику између њих и греха којима се намерно крши Божји закон (Бројеви 15:30, 31). Када неко намерно чини грехе, он то ради зато што има „зло срце“ (Јеремија 16:12).
Учесталост. Према Библији, није исто када неко једном почини грех и када га понавља током дужег периода (1. Јованова 3:4-8). Бог ће осудити оне који наставе да намерно греше чак и након што сазнају шта је исправно (Јеврејима 10:26, 27).
Они који почине озбиљан грех могу имати снажан осећај кривице. Примера ради, краљ Давид је рекао: „Преступи моји [су] допрли изнад главе моје, као тежак терет претешки су за мене“ (Псалам 38:4). Међутим, није све изгубљено. Свето писмо каже: „Нека зли остави свој пут и неправедник своје мисли. Нека се врати Јехови, који ће му се смиловати, нашем Богу, јер ће му великодушно опростити“ (Исаија 55:7).