Свето писмо је збирка од 66 светих књига. Писано је у раздобљу од око 1600 година. Оно садржи Божју поруку, то јест „Божју реч“ (1. Солуњанима 2:13).

У овом чланку:

•  Неке чињенице о Светом писму

•  О чему говори Свето писмо?

•  Да ли је Свето писмо измењено?

•  Зашто има толико различитих превода Светог писма?

•  Ко је одлучио шта треба да буде део Светог писма?

•  Да ли су неке књиге Светог писма изгубљене?

•  Како пронаћи стихове у Светом писму

•  Списак књига Светог писма

•   Ко је написао Свето писмо? Бог је Аутор Светог писма, али је употребио око 40 мушкараца да забележе оно што је желео. Међу њима су били Мојсије, краљ Давид, Матеј, Марко, Лука и Јован. a Бог је своје мисли пренео у њихов ум да би могли да их запишу (2. Тимотеју 3:16).

   Ево једног примера који то илуструје: Ако би неки послован човек диктирао својој секретарици шта да напише у неком писму, чак и ако би то биле само главне тачке, он би се и даље сматрао аутором тог писма. Исто тако, иако је Бог користио људе да запишу његову поруку, он је заправо Аутор Светог писма.

•   Шта значи реч „Библија“? Поред назива Свето писмо користи се и назив „Библија“, који долази од грчке речи библиа, што значи „књижице“. С временом је та реч почела да се односи на целу колекцију књижица које сачињавају Свето писмо.

•   Када је Свето писмо написано? Писање Светог писма почело је 1513. пре н. е. и трајало је више од 1600 година, све до отприлике 98. н. е.

•   Где се налази оригинал Светог писма? Више не постоји ниједан од оригиналних списа. Разлог лежи у томе што су писци користили материјале попут папируса и пергамента који нису одолели зубу времена. Међутим, вековима су професионални преписивачи педантно и прецизно преписивали свете списе, чиме је њихов садржај сачуван за будућа поколења.

•   Шта је „Стари завет“, а шта „Нови завет“? Оно што се обично назива Старим заветом односи се на хебрејски део Светог писма, то јест на књиге који су углавном написане на хебрејском језику. b Нови завет се односи на грчки део Светог писма, то јест на књиге написане на грчком језику. Та два дела чине једну књигу, то јест Свето писмо. c

•   Шта се налази у Светом писму? Различити делови Светог писма садрже историјске записе, законе, пророчанства, поезију, пословице, песме и посланице. (Видети „ Списак књига Светог писма“.)

 Свето писмо на првим страницама укратко говори о томе како је Свемоћни Бог створио небо и земљу. Посредством Светог писма Бог се представља својим личним именом Јехова и позива људе да га упознају (Псалам 83:18).

 Свето писмо објашњава да је Бог приказан у погрешном светлу и говори како ће он то исправити.

 Свето писмо открива шта Бог намерава са људима и нашом планетом. Оно говори о томе како ће Бог ускоро уклонити све оно што узрокује људску патњу.

 Свето писмо пружа практичне савете за свакодневни живот. Ево неких примера:

•   Како сачувати добре међуљудске односе? „Дакле, све што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12).

   Значење: Према другима треба да се опходимо онако како бисмо желели да се они опходе према нама.

•   Како се изборити са стресом? „Не брините се, дакле, за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје бриге“ (Матеј 6:34).

   Значење: Не треба да се претерано бринемо око онога што би се могло десити у будућности, већ треба да се бавимо оним што нам се тренутно дешава.

•   Како имати срећан брак? „Нека свако од вас воли своју жену као самог себе, а жена нека дубоко поштује свог мужа“ (Ефешанима 5:33).

   Значење: Љубав и поштовање су темељи доброг брака.

 Није. Стручњаци су детаљно упоређивали древне библијске манускрипте са данашњим Светим писмом и утврдили су да се порука коју оно преноси у основи није променила. То је сасвим логично, јер ако Бог жели да се његова Реч чита и разуме, онда ће се побринути да она остане непромењена d (Исаија 40:8).

 Већина данашњих читалаца не зна древне језике на којима је написано Свето писмо. Али оно садржи „добру вест“ која је намењена „свим народима, племенима, језицима и народностима“ (Откривење 14:6). Дакле, да би људи могли да читају и исправно разумеју Божју Реч потребан им је превод на језику који разумеју.

 Постоје три основна стила превођења Светог писма:

•   Превод реч за реч. Такав превод је дослован у највећој могућој мери.

•   Превод по смислу. У таквом преводу се једноставним речима преноси смисао оригиналног текста.

•   Парафразирани превод. У таквом преводу се ради лакшег читања практично препричава оригинални текст. Међутим, такво парафразирање понекад замагљује право значење текста.

 Добар превод Светог писма балансира између дословног превода и разумљивог савременог језика са циљем да Божја порука упућена човечанству буде тачно пренета. e

 Бог је као Аутор Светог писма одредио шта ће бити у њему. Древни Израел је био његов изабрани народ коме су биле „поверене Божје свете објаве“ и чији је задатак био да чува свете списе написане на хебрејском (Римљанима 3:2).

 Не. Свето писмо је комплетно и нема „изгубљених“ књига. Има оних који тврде да неке древне књиге које су дуго биле скривене треба да буду део Светог писма. f Међутим, Свето писмо има сопствено мерило аутентичности (2. Тимотеју 1:13). Према том мерилу, књиге Светог писма које су написане под надахнућем Божјег духа међусобно су у потпуном складу. То се не може рећи за све древне списе за које неки тврде да треба да буду део Светог писма. g