Јеховини сведоци сваке године сниме више филмова који се приказују на њиховим конгресима. Већина њих је на енглеском језику. Како онда публика на конгресима ван енглеског говорног подручја може разумети ове филмове? Они се на многим језицима синхронизују. То значи да се за сваки филм прави нови аудио-снимак који се потом додаје на видео-снимак. Какав утисак такви филмови остављају на публику?

Конгресима у Мексику и Средњој Америци присуствовали су и многи који нису Јеховини сведоци. Погледајмо шта су неки од њих рекли:

• „Не само да сам разумео филм, већ сам имао осећај да сам ја један од актера. То ме је дирнуло у срце“ (један од присутних на конгресу на језику пополок, у Веракрузу, у Мексику).

• „Осећао сам се као да сам у родном граду и да ћаскам с блиским пријатељем. Било ми је лепше него у биоскопу јер сам све разумео“ (један од присутних на конгресу на језику нахуатл, у Нуево Леону, у Мексику).

• „Пошто су филмови били на мом језику, имао сам утисак да се ликови из њих обраћају мени лично“ (један од присутних на конгресу на језику чол, у Табаску, у Мексику).

• „Овој организацији је стало до тога да помогне људима да на свом матерњем језику уче о Библији. Стварно сте јединствени“ (један од присутних на конгресу на језику какчикел, у Сололи, у Гватемали).

Како Јеховини сведоци успевају да направе тако квалитетне аудио-снимке, с обзиром на то да не ангажују професионалне техничаре и глумце и да често снимају у забаченим и слабо развијеним местима?

Подружница Јеховиних сведока у Средњој Америци је организовала да се конгресни филмови за 2016. годину синхронизују на шпански језик, као и на још 38 локалних језика. У томе је учествовало око 2500 добровољаца. Техничари и преводилачки тимови снимали су у подружници, истуреним преводилачким одељењима и у другим местима где су користили привремене аудио-студије. Све у свему, снимано је на више од 20 локација у Белизеу, Гватемали, Хондурасу, Мексику и Панами.

Добровољци су уложили доста труда и показали да су прилично сналажљиви док су правили привремене аудио-студије. За звучну изолацију су користили све што су имали, па чак и ћебад и душеке.

Многи од оних који су позајмили гласове ликовима из филмова располажу веома скромним средствима и зато је за њих била велика жртва да дођу до најближег аудио-студија. Неки су путовали и по 14 сати! Један наш брат је са својим сином пешачио скоро осам сати како би стигао до студија.

Наоми је одмалена помагала својим родитељима у постављању привремених аудио-студија. Она се присећа: „Једва смо чекали седмицу у којој се снимало. Мој отац је неуморно радио како би све организовао. Моја мајка је повремено припремала оброк за 30 људи.“ Наоми сада служи у преводилачком одељењу у Мексику. Она каже: „Неизмерно сам срећна што сам се посветила томе да људима помажем да чују библијску истину на матерњем језику. То ми причињава највеће задовољство.“

Сваке године, Јеховини сведоци широм света одржавају конгресе који су отворени за јавност. Више информација можете пронаћи на страници КОНГРЕСИ.