Žirafa — visoka, dugonoga i elegantna

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

SIVE granitne gromade bile su vlažne i hladne u osvit zore. S limenom šoljicom vrućeg čaja u ruci, ugnezdili smo se između ovih velikih stena i pogled uperili na afričku savanu ispod nas. a Naše strpljenje se isplatilo. Pri blagom rumenilu jutarnje svetlosti, krdo žirafa — visokih, dugonogih i elegantnih — lagano je prelazilo preko ravnice. Kao na usporenom filmu graciozno su koračale svojim štulastim nogama dok se njihov dug, izvijeni vrat poput jarbola jedrenjaka njihao na vetru. Skoro da smo ostali bez daha. Prizor je bio prelep!

Neuznemirene našim prisustvom, kao jedna uputile su se u gaj s bujnim akacijama i pružile se prema visokim trnovitim granama. Nežno i obazrivo, ovi ljupki džinovi kidali su svojim dugim jezikom majušne zelene listove. Tu, visoko iznad zemlje, ugurale su svoje glave baš usred kolonije gnezda ptice tkalje i nezainteresovano brstile. Ptice su drečeći prigovorile ovim dugovratim nametljivicama. Zaprepašćene ovakvim galamdžijskim odbacivanjem, žirafe su se mirno i dostojanstveno okrenule drugom drveću.

Hitra i graciozna

Svako ko je ova stvorenja video kako proturaju vratove kroz ogradu u zoološkom vrtu, možda ne može sebi da predstavi njihovu pravu lepotu i gracioznost dok neukroćeno i nesputano trče afričkom divljinom. Pokreti žirafa su graciozni i ujednačeni. Dok galopiraju otvorenim pašnjacima, njihov nežni, skoro krhki izgled odaje utisak da bi mogle da se o najmanju prepreku spotaknu i prevrnu. Naprotiv, veliki mužjak žirafe koji teži i do 1 300 kilograma stabilan je na nogama i hitar trkač koji može dostići brzinu i do 60 kilometara na sat.

 Ovo fascinantno stvorenje se isključivo nalazi u Africi. Njegova nežnost i miroljubiva priroda jesu užitak za oči. Žirafino lice bi se moglo opisati kao jedinstveno čak i kao šarmantno, s dugim uzanim ušima i dva mala roga na čijim vrhovima se nalaze baršunaste kićanke crne kose. Oči su joj veoma velike i tamne, zaštićene dugim uvijenim trepavicama. Kada zuri u daljinu sa svog uzvišenog, pogodnog položaja, njen izraz lica poprima izgled ljubopitljive bezazlenosti.

U drevna vremena žirafa je bila cenjena i smatrana vrednom zbog svog ljupkog izgleda i svog stidljivog, tihog i neagresivnog ponašanja. Mlade žirafe su dovođene pred vladare i kraljeve kao darovi koji su simbolizovali mir i dobru volju među nacijama. I danas se izbledeli prikazi žirafa još uvek mogu videti na drevnim afričkim pećinskim crtežima.

Visoki položaj

Žirafa je najviša od svih životinja. Od kopita do rogova, zreli mužjaci mogu da dostignu visinu od preko 5,5 metara. Žirafa je u drevnim egipatskim hijeroglifima zbog svoje impresivne visine i dalekovidosti predstavljala glagol „predskazati“ ili „proreći“.

Dok stoji usred izmešanih grupa zebri, nojeva, impala i drugih afričkih ravničarskih životinja, žirafa služi kao osmatrač. Njena visina i odličan vid omogućavaju joj da vidi u daljinu i da rano opazi bilo kakvu opasnost koja se približava. Tako ona svojim impozantnim prisustvom bez sumnje pruža meru sigurnosti drugim životinjama.

Čudo dizajna

Žirafa je izvanredno građena za bršćenje najviših grana visokog drveća, koje su van domašaja svih drugih životinja osim slonova. Jedinstvena građa gipkog jezika i gornje usne prilagođene za hvatanje, omogućuje  joj da nežno trga listove s grana posutim bodljama i trnovima oštrim poput igala.

Žirafa može da pojede i do 34 kilograma rastinja dnevno. Iako može da se hrani raznoraznim zelenišom, omiljena joj je bodljikava akacija načičkana po afričkim ravnicama. Mužjak žirafe u potrazi za hranom može da ispruži svoj jezik i do 42 centimetra. Žirafin vrat je izuzetno savitljiv. To joj omogućava da pod neverovatnim uglovima okreće i naginje svoju dugu glavu prefinjeno manevrišući kroz visoke grane drveća.

Žirafi je lako da dopre do visina, ali pijenje vode je nešto drugo. Kada se približi vodi, žirafa mora polako da raširi svoje prednje noge i da zatim savije oba kolena kako bi došla do vode. U ovoj nezgrapnoj pozi, ona do krajnosti isteže svoj dugi vrat pre nego što počne da pije. Na sreću, žirafa ne mora da pije često, jer uglavnom unosi dovoljno tečnosti preko sočnih listova.

Vrat i slabine kod žirafe protkani su prelepom mrežom tankih belih linija koje formiraju konture u obliku listova. Boje variraju od zlatastomrke do jarke kestenjastobraon, pa čak i crne. Kako žirafa stari, njene boje tamne.

Porodični život

Žirafe su društvena bića i imaju veliku slobodu kretanja u svojim krdima od 2 do 50 životinja. Bremenita ženka nosi svoje mlado od 420 do 468 dana pre nego što na svet donese 2 metra visoku bebu. Pri rođenju, mladunče doslovno ispada na zemlju s visine od preko 2 metra, i to prvo na glavu! Ali za 15 minuta, nepovređena beba se klima na nogama i spremna je za dojenje. Nakon dve do tri nedelje, mladunče instinktivno počinje da gricka mekane vrhove grana akacije i uskoro dobija dovoljno snage da ide u korak s majčinim dugim koracima.

Beba žirafe je veličanstvena minijatura svojih roditelja. Iako mala za standard žirafa, ona je viša od mnogih ljudi. Užitak je gledati je kako radoznalo i bez straha stoji pod budnim okom svoje ogromne majke.

U periodu dojenja bebe žirafa su u „jaslicama“, gde provode vreme odmarajući se, igrajući se i posmatrajući svet oko sebe. Novorođenče raste neverovatno brzo. Za šest meseci može da poraste čak jedan metar, a za godinu dana može duplo da uveća svoju visinu. Za samo jednu nedelju mlado može da poraste 23 centimetra! Majka žirafa je vrlo zaštitnička, i mada dozvoljava svom mladunčetu da odskita malo dalje, njen odličan vid joj omogućava da sačuva vizuelni kontakt sa svojim mališanom.

Zbog svoje zapanjujuće visine, gipkosti i brzine kao i zbog svog nenadmašnog vida, žirafa ima malo neprijatelja u divljini, osim lavova. Ipak, čovek je taj koji lovi i u velikom broju ubija ova divna stvorenja. Nemilosrdno gonjena zbog svoje lepe kože, ukusnog mesa i duge crne dlake na repu — za koju neki veruju da ima mističnu  moć — ova miroljubiva životinja se sada suočava s neizvesnom budućnošću. Žirafe su sada relativno bezbedne samo unutar granica rezervata i staništa gde su pod zaštitom, za razliku od vremena kada ih je bilo jako puno u mnogim delovima Afrike.

Danas posetioci koji krenu na neki afrički safari još uvek mogu da uživaju dok gledaju dugovrate žirafe kako slobodno trče ogromnim travnatim ravnicama. Tu se mogu videti kako brste visoke grane trnovite akacije ili kako zure u daljinu onako kako to samo one umeju. Ova divna stvorenja sa svojom neobično lepom figurom i nežnom prirodom zaista su čudo dizajna — još jedan dokaz kreativnog genija i jedinstvene ličnosti svemoćnog Boga Jehove (Psalam 104:24).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 18. strani]

DUGOVRATO ČUDO

Neobičan oblik tela i ogromna veličina žirafe trebalo bi da predstavljaju problem — ili bi bar tako čovek pomislio. Zbog njene ogromne visine i dugog vrata, regulisanje dotoka krvi u sve delove tela izgleda nemoguće. Na primer, kada žirafa spušta glavu ka zemlji trebalo bi da uticaj gravitacije prouzrokuje da krv jurne u glavu, i time prepuni mozak. Kako žirafa podiže glavu, trebalo bi da se njena krv surva dole u srce i prouzrokuje da životinja izgubi svest. Međutim, to se ne događa. Zašto ne?

Žirafin krvni sistem je zaista čudo konstrukcije, dovitljivo izrađen po meri da posluži jedinstvenom izgledu životinje i njenoj telesnoj veličini. Samo srce je izuzetno veliko i mora da pumpa naporno da bi poslalo krv do mozga, koji je smešten čak i do tri i po metra iznad. Udarajući i do 170 puta u minuti, 7 centimetara debeli zidovi srčanog mišića proizvode sistolni pritisak koji je skoro tri puta veći od ljudskog. Da bi ovaj pogon radio bezbedno, i karotidna arterija, koja nosi krv do mozga, i vratna žila, koja vraća krv u srce, moraju biti velike. Zaista, prečnici ovih krvnih sudova su preko 2,5 centimetara i ojačani su žilavim elastičnim tkivom, koje ih čini fleksibilnim i jakim.

Kad žirafa spusti glavu, zalisci u vratnoj veni sprečavaju da krv jurne u mozak. U podnožju mozga, velika karotidna arterija se nastavlja drugim divno sazdanim majstorstvom, jednom čudesnom mrežom. Ovde se veliki dotok krvi u mozak, koji je posledica toga što žirafa spušta glavu, usporava time što se usmerava u specijalnu mrežu majušnih krvnih sudova koji regulišu krvni pritisak i štite mozak od silnog naleta krvi. Ova posebna mreža se širi kada žirafa spusti glavu i skuplja kada je podigne, što sprečava da dođe do velikog pada krvnog pritiska i gubitka svesti.

Žirafin vrat je takođe čudo konstrukcije. Naučnici su bili iznenađeni kada su otkrili da njen neverovatno dugi vrat sadrži isti broj pršljenova kao i vrat miša ili mnogih drugih sisara! Međutim, za razliku od drugih sisara, žirafa ima izdužene pršljenove u posebnom nizu loptastih zglobova. Tako žirafa može da savije i uvrne svoj vrat kako bi doterala sve delove svog tela ili prefinjeno dohvatila visoke grane nekog drveta kako bi se nahranila.