Kako da budem bliskiji s bakom i dedom
Mladi pitaju. . .
Kako da budem bliskiji s bakom i dedom
„Moji baka i deda su pravi pripovedači. Njihove priče mi pomažu da razumem svoja osećanja“ (Džošua).
NEKAD je bilo uobičajeno da po nekoliko generacija u porodici žive jedna blizu druge — čak pod istim krovom. Bliska povezanost s bakom i dedom bila je nešto uobičajeno.
U današnje vreme velika udaljenost može odvojiti mlade od njihovih baka i deda. Osim toga, sve više porodica je razoreno razvodom. The Toronto Star je izvestio da „bake i dede takođe mogu biti žrtve razvoda i tako sprečeni da vide svoju dragu unučad“. U drugim slučajevima, problem je u tome što mnogi mladi jednostavno imaju negativno mišljenje o starijima, smatraju ih staromodnima što se tiče njihovih gledišta, merila vrednosti i interesovanja koja su skroz drugačija. Kakav je ishod toga? Mnogi mladi jednostavno nisu toliko bliski sa svojim bakama i dedama koliko bi mogli da budu.
To je stvarno žalosno. Kao što je prethodni članak u ovoj seriji pokazao, blizak odnos s bakom i dedom — naročito ako su oni bogobojazne osobe — jeste zdrav, koristan i ugodan. a Što se tiče bake i dede, jedna tinejdžerka po imenu Rebeka kaže: „Uvek se smejemo kad smo zajedno.“ Mladić po imenu Piter kaže nešto slično: „Ne bojim se da im kažem kako se osećam ili šta planiram. Ponekad mi je prijatnije s njima nego s roditeljima. Čini mi se da s njima mogu o svemu da pričam.“
A kako je u tvom slučaju? Možda si bio blizak s bakom i dedom kada si bio mali. Ali pošto si sada tinejdžer, možda se u poslednje vreme ne trudiš baš puno da održiš taj odnos. Ako je tako, možeš primeniti osnovnu poruku biblijskog saveta iz 2. Korinćanima 6:11-13, naime, da se ’raširiš‘ u svojoj naklonosti prema njima. Ali kako to da učiniš?
Preuzmi inicijativu
’Raširiti se‘ podrazumeva preuzimanje inicijative. Na kraju krajeva, Biblija kaže: „Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima, kad mu možeš učiniti“ (Poslovice 3:27). Kada si bio mlađi možda nisi ’mogao‘ ništa da učiniš u pogledu odnosa s bakom i dedom. Ali sada pošto si stariji i verovatno već mlada odrasla osoba, možda uviđaš da postoji puno toga što stvarno možeš uraditi.
Primera radi, ako tvoji baka i deda žive blizu neka ti pređe u naviku da ih redovno posećuješ. Zar to nije dosadno? Možda, ako samo sediš i zbunjeno ćutiš. Zato pokreni razgovor! A o čemu možeš da pričaš? Od pomoći je biblijsko načelo iz Filipljanima 2:4. Tamo nam se kaže da ’gledamo s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih‘. Drugim rečima, pokaži da si zainteresovan za svoju baku i svog dedu. Dozvoli im da ti pričaju o onome što njih zanima. Kako se osećaju? Šta rade? Možda uživaju u tome da pričaju o prošlosti. Zato ih pitaj kako je to bilo kad su oni bili mladi. Ili, kakvi su bili tvoj otac ili majka u detinjstvu. Ako su tvoji baka i deda hrišćani, pitaj ih šta ih je privuklo biblijskoj istini.
Baka i deda su obično dragocena riznica porodične istorije, i verovatno su i te kako voljni da te zabave nekim fascinantnim pričama. Zaista, čak ti na kraju taj pothvat može biti zabavan. Probaj da intervjuišeš baku i dedu, možda tako što ćeš voditi beleške ili ih snimiti na audio ili video kasetu. Ako ne znaš šta da ih pitaš, neka ti roditelji pomognu da pripremiš prikladna pitanja. Verovatno ćeš saznati mnogo toga što će ti pomoći da bolje razumeš baku i dedu, svoje roditelje, pa čak i sebe. „Moja baka i moj deda su pravi pripovedači“, kaže Džošua. „Njihove priče mi pomažu da razumem svoja osećanja.“
Ipak, ne zaboravi da su i baka i deda vrlo zainteresovani za tvoj život i tvoje aktivnosti. Kada im pričaš šta radiš, ti ih u stvari pozivaš u svoj život. To će vas sasvim sigurno zbližiti. Mladić iz Francuske po imenu Igor kaže: „Moja baka i ja volimo zajedno da pijuckamo čaj u nekom kafiću i da pričamo o tome šta smo radili.“
Šta možemo raditi zajedno?
Kad jednom počnete da razgovarate, možda možete ići još dalje, na primer da radite nešto zajedno. Uz malo domišljatosti, možeš otkriti razne aktivnosti koje biste mogli zajedno obavljati. Devojka po imenu Dara se priseća: „Obe bake su me učile da kuvam, spremam zimnicu, pečem, uzgajam biljke i bavim se vrtlarstvom.“ Ejmi je zajedno s bakom i dedom, i sa očeve i s mamine strane, išla na porodične skupove i na odmore. Zavisno od svojih godina, neke bake i dede su prilično aktivni. Aron voli da igra golf sa svojom bakom. Džošua sa svojim dedama ide na pecanje i obavlja neke poslove oko kuće.
Ukoliko su tvoji baka i deda obožavaoci Jehove, može biti poseban užitak da s njima učestvuješ u nekim aspektima obožavanja Jehove, kao što je razgovaranje s drugima o Bibliji. Igor je putovao sa svojom bakom na jedan međunarodni skup Jehovinih svedoka u Poljskoj. „Bilo je to naše nezaboravno iskustvo i još uvek uživamo da pričamo o tome“, kaže on. Istina, nisu sve bake i dede tako pokretni. Pa ipak, vredno je provoditi vreme s njima.
Duhovno nasleđe
U biblijska vremena je jedna žena po imenu Loida odigrala važnu ulogu u pomaganju svom unuku Timoteju da postane istaknut Božji sluga (2. Timoteju 1:5). Nije ni čudo što i danas mnoge bake i dede koji su hrišćani igraju sličnu ulogu. O svojoj baki i dedi Džošua kaže: „Oni služe Jehovi više nego što ja imam godina, zbog toga ih veoma poštujem ne samo kao baku i dedu već i kao čuvare integriteta.“ Ejmi kaže: „Moje bake i dede uvek govore kako su ohrabreni i srećni što me vide da verno služim Jehovi. A s druge strane, dok posmatram njihov divan primer i revnost koju pokazuju za Jehovu kao pioniri [punovremeni jevanđelizatori] to ohrabruje mene da nastavim sa svojom pionirskom službom.“
Kris za svoju baku kaže da je „osoba koja ga je najviše motivisala da proučava i duhovno raste“. Još dodaje: „Nikada neću zaboraviti njene reči da ’za Jehovu moramo da damo najbolje‘.“ Pedrovi baka i deda su odigrali posebno važnu ulogu u njegovom duhovnom razvoju. On kaže: „Mnogo mi je pomoglo njihovo iskustvo. Uvek su me vodili u propovedanje, zbog čega sam im veoma zahvalan.“ Da, to što se zbližavaš s bakom i dedom koji su bogobojazne osobe može ti pomoći da još potpunije služiš Bogu.
Kad baka i deda žive daleko
Šta ako tvoji baka i deda žive jako daleko? Ako je moguće, nastoj da ih redovno posećuješ. Između poseta učini ono što možeš da biste ostali u kontaktu. Ornan baku i dedu vidi samo triput godišnje, ali on kaže: „Zovem ih svake nedelje.“ Dara koja isto tako živi daleko od bake i dede kaže: „Oni se interesuju za moj život, tako da komuniciramo putem telefona i E-pošte skoro svake sedmice.“ E-pošta i telefonski pozivi imaju svoje mesto, ali nemoj potceniti moć nečeg pomalo zastarelog, a to je rukom pisano pismo. Mnogi mladi se iznenade kada saznaju da baka i deda čuvaju svako njihovo pismo koje su im pisali još od detinjstva. Pisma mogu da se čuvaju i uvek iznova čitaju. Zato ne zaboravi da pišeš pisma!
Bake i dede obično posebno vole svoje unučiće (Poslovice 17:6). Postoji mnogo načina da izgradiš i sačuvaš blizak odnos s njima, bez obzira da li žive blizu ili daleko. U svakom slučaju, potrudi se.
[Fusnota]
a Vidi članak „Mladi pitaju... Zašto je dobro da bolje upoznam baku i dedu?“ u izdanju od 22. aprila 2001.