Košenil — zaista poseban insekt

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA I PERUA

KAKO dobijamo jarkocrvenu boju nekih ruževa za usne i drugih kozmetičkih proizvoda? Možda će vas iznenaditi kad saznate da tamnocrvena boja, koja se nalazi u nekim proizvodima kao što su rumenilo i ruž za usne, dolazi od košenila, štitaste vaši koja se hrani sokom bodljikave opuncije. Hajde da izbliza pogledamo ovog veoma posebnog insekta.

Štetan ili koristan?

Odrasla ženka košenila je dugačka oko trećinu centimetra, što je otprilike veličina glave šibice. Mužjaci su upola manji od ženki. Ali, nemojte dozvoliti da vas prevari veličina košenila. Jedna enciklopedija kaže: „Oni spadaju u najštetnije insekte.“ Međutim, uprkos ovoj reputaciji neki poljoprivrednici ih uzgajaju. Zašto? Da bi dobili karmin, predivnu crvenu boju koja potiče od osušenih, zdrobljenih tela ženki košenila.

Od vremena drevnih Miksteka koji su živeli na području današnje države Oaksaka (Meksiko), košenili su se koristili kao sredstvo za bojenje. Španski osvajači su bili fascinirani tamnocrvenom bojom tog insekta i ubrzo su mnogi Evropljani tom prirodnom bojom udovoljili svojoj sklonosti ka živim bojama. Britanija je koristila košenile za dobijanje tradicionalne jarkocrvene boje vojnih uniformi. Korišćenje košenila je bilo tako rasprostranjeno da su ga u periodu od oko 1650. do 1860. nadmašili jedino zlato i srebro kao najvrednija meksička izvozna roba.

Nestanak i povratak

Od sredine 19. veka sintetičke boje su počele da zamenjuju prirodne boje. Tome su doprineli mnogi faktori. Džon Henkel, iz časopisa FDA Consumer, objašnjava: „Hemijski sintetizovane boje je jednostavno bilo lakše proizvesti, bile su jeftinije i imale su veće mogućnosti bojenja.“ Zato su za kratko vreme zavladale tržištem aditiva za bojenje hrane, lekova i kozmetike. „Ali“, kaže Henkel, „kako je njihova upotreba rasla tako je rasla i zabrinutost oko toga da li su bezbedni.“

Istraživanja koja su vršena 1970-ih godina ukazala su da bi izvesne sintetičke boje mogle uzrokovati rak. Kako su ove potencijalne opasnosti po zdravlje postale poznate, prirodne boje su se počele vraćati u upotrebu. Država Peru, na primer, sada proizvodi oko 85 procenata svetskih zaliha košenila. Kanarska ostrva kao i južna Španija, Alžir i zemlje u Centralnoj i Južnoj Americi poznate su po sakupljanju košenila. Međutim, savremena potražnja za karminom premašuje njegovu raspoloživost, tako da vlada Meksika nastoji da poveća njegovu proizvodnju.

Kako se proizvodi karmin boja

Košenil provede čitav svoj život na površini opuncije. Štiti se od grabljivica tako što luči praškastu supstancu nalik vosku. Ova meka materija se učauri i služi mu kao kućica. Ali, to mu takođe omogućava da bude uočljiv u vreme sakupljanja.

 Samo ženka košenila sadrži crveni pigment, karminsku kiselinu. Oplođena ženka košenila sadrži najveću koncentraciju te kiseline. Iz tog razloga, da bi dobili boju najboljeg kvaliteta radnici posebno vode računa da sakupe oplođene ženke košenila u momentu pre nego što polože svoja jaja. Na Andima u Peruu, sakupljanje se vrši tri puta u toku sedam meseci. Košenili se uklanjaju s biljke čvrstom četkom ili se stružu nekim tupim sečivom. Kada se tela tih insekata osuše, očiste i pretvore u prah, taj prah se stavlja u rastvor amonijaka ili natrijum-karbonata. Ostaci insekata se odstranjuju filtriranjem, dok se preostala tečnost prečišćava. Da bi se dobile purpurne nijanse takođe se može dodati kreč.

Sama pomisao na upotrebu šminke koja se pravi od insekata možda ne izgleda baš prijatno, ali bez brige, pošto su ti prirodni „aditivi za bojenje među najispitanijim“, kaže Henkel. „Ove boje su proučavane, proučavane i ponovo proučavane, ponekad veoma mnogo puta.“ Zato ako dobijete kompliment da sjajno izgledate, možda je to delimično i zbog košenila, tog zaista posebnog insekta!

[Slike na 23. strani]

1. Košenili na površini kaktusa

2. Pogled izbliza na oplođene ženke

3. Osušeni košenili

4. Obrada tečnosti koja se koristi u kozmetici

[Izvori]

Fotografije na 23. strani: #1: The Living Desert, Palm Desert, CA; #3 i proizvodi: Cortesía del Centro de Investigaciones Económicas, Sociales y Tecnológicas para la Agroindustria y la Agricultura Mundial, Universidad Autónoma de Chapingo, fotografía de Macario Cruz; #4: David McLain/AURORA

[Slika na 23. strani]

Proizvodi u kojima se nalazi ova boja