Pogled u svet

Uživajte u zevanju!

Još nerođena beba počinje da zeva u materici već posle 11 nedelja od začeća, objašnjava španski nedeljnik Salud. Očigledno većina sisara, kao i neke ptice i gmizavci, takođe imaju ovu automatsku reakciju. Iako tačan razlog zbog čega zevamo još nije utvrđen, istraživači primećuju da je zevanje obično propraćeno protezanjem. Ti pokreti, primećuju istraživači, „osim što povećavaju krvni pritisak i broj otkucaja srca, opuštaju mišiće i zglobove“. Kada zevanje zaustavljamo skupljajući usta, onda sprečavamo propratne korisne efekte. Na taj način, pomenuti tim istraživača preporučuje da ako to okolnosti dopuštaju, „prirodno rastegnemo svoju vilicu i mišiće lica“ dok zevamo. Nikad se ne zna — dobar zev može i te kako ulepšati dan!

 Borovnica suzbija infekciju

„Sok od borovnice ima dugu i slavnu prošlost“, navodi londonski The Times. „Bio je veoma poznat i kao lek i kao piće među starosedeocima Amerike [i] koristili su ga američki moreplovci da bi sprečili pojavu skorbuta.“ Bogat vitaminom C i antioksidansima, „sok od borovnice takođe ima i antimikrobna svojstva, što je posebno delotvorno u suzbijanju infekcija urinarnog trakta“. Ali to nije zbog dejstva soka na kiselost urina, kao što se ranije mislilo. Umesto toga, kao što navodi The Times, to je zbog supstanci u soku koje „ne dopuštaju bakteriji E. coli [uzroku većine infekcija, uključujući i cistitise] da se zalepi za zid urinarnog trakta, tako da se bakterija spere pre nego što nastane infekcija“. Istraživači su takođe otkrili da sok od borovnice može da umanji posledice oboljenja desni.

Zaštita mozga kod onih koji su imali infarkt

„Prema dvema inovatorskim studijama, sniženje telesne temperature za samo nekoliko stepeni kod pacijenata koji su doživeli infarkt značajno smanjuje opasnost od smrti kao i od oštećenja mozga koje bi usledilo“, navodi jedan izveštaj iz kanadskih novina Toronto Star. Jedna studija koja je obuhvatala pet evropskih zemalja i još jedna studija u koju je bila uključena i Australija otkrila je da su se pacijenti koji su bili blago rashlađeni bolje oporavili u pogledu neuroloških i kognitivnih funkcija. Prilikom dolaska u bolnicu telesna temperatura kod onih koji su imali infarkt a bili su u komi, smanjena je na 33 stepena Celzijusa i pomoću rashladnih uređaja i paketića leda održavana je tako 12 do 24 časa. Prema kardiologu Bet Abramson, ta jeftina, jednostavna terapija smanjuje „potrebu mozga za kiseonikom dok istovremeno usporava i hemijske procese koji ubijaju moždane ćelije“, navodi Star. „Ta tehnika rashlađivanja izgleda tako dobro funkcioniše da se lekari u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Australiji i Evropi zalažu da se ta praksa rutinski koristi u lečenju svih bolničkih pacijenata koji dožive infarkt.“

Zabranjeno regrutovanje dece

„Jedan sporazum kojim se zabranjuje regrutovanje dece stupa danas na snagu, krunišući desetogodišnje međunarodne napore da se suzbije jedan od glavnih uzroka kršenja ljudskih prava u svetu“, naveo je jedan novinski izveštaj Ujedinjenih nacija od 12. februara 2002. Taj Izborni protokol koji je potpisalo 96 zemalja, „utvrđuje da nijedna osoba ispod 18 godina neće biti prinudno regrutovana i zato su države obavezne da dobrovoljno regrutovanje ne dopuste ispod barem 16 godina“. Procenjuje se da „pola miliona dece trenutno služi u državnim oružanim snagama, paravojnim formacijama i naoružanim grupama u 85 zemalja širom sveta; od toga više od 300 000 njih aktivno učestvuje u borbama u preko 35 zemalja“. Prema Web-strani novinske službe UN, mnoga od te dece bivaju oteta i „pretučena ili ubijena ako pokušaju da pobegnu. Devojčice su posebno osetljive, zato što su često seksualno zlostavljane“.

Lekovi i starije osobe

„Osobe preko 60 godina starosti uzimaju u proseku tri različita leka, što je trostruko više nego mladi“, navodi se u nemačkom časopisu Der Spiegel. „Međutim, rizik od interakcije [lekova] i s tim povezane posledice neželjenih efekata, drastično se povećavaju s povećanjem broja lekova.“ Još jedna potencijalna opasnost jeste što „porodični lekari... često ne uzimaju u obzir smanjenu funkciju bubrega kod starijih osoba“. Posledice toga su nakupljanje lekova u telu. Otuda „odgovarajuća doza za 40-godišnjaka može otrovati 70-godišnjaka“, objašnjava Der Spiegel. „Mnogi stari ljudi čak pogoršavaju stvari time što ne piju dovoljno tečnosti.“ Sama dehidracija, dodaje ovaj izveštaj, može dovesti do neželjenih efekata koji su slični onima kad se koriste lekovi kao što su analgetici, sredstva za smirenje i lekovi protiv visokog krvnog pritiska. Simptomi mogu biti konfuzija, delirijum i kratkotrajne vrtoglavice, koje se često pripisuju samoj starosti.

Pogubni ekstazi

Od 10 osoba koje odlaze na celovečernje žurke zvane rejvovi, devet koristi drogu baziranu na amfetaminu, takozvani ekstazi, izveštavaju španske novine El PPaís. Nedavno su dva mladića umrla zbog prevelike doze ekstazija na jednom rejvu u Španiji. „Droga je stalno u opticaju“, kaže jedan prijatelj preminulih. Zbog čega mladi koriste ovu vrstu droge? Zbog pritiska vršnjaka i privremenog osećaja bliskosti i samopoštovanja koji ekstazi stvara. Mladi često mešaju ekstazi s drugim drogama kao što su hašiš i kokain ili sa alkoholom, a sve to povećava opasne neželjene efekte. Pored gubitka pamćenja i depresije, ekstazi može dovesti i do ’respiratornih problema, cerebralne hemoragije pa čak i smrti‘, iznosi se upozorenje u španskom Državnom programu za borbu protiv droge.

Psovke na radnom mestu

Nepristojan govor postaje uobičajen na mnogim radnim mestima, izveštava montrealski The Gazette (Kanada). Neki stručnjaci tvrde da psovanje povećava stres na radnom mestu. Karen Harlos, profesorka organizacionog ponašanja na Univerzitetu Makgil zapaža: „Ukoliko je psovanje deo negativnog kriticizma, onda može imati štetno dejstvo na produktivnost radnika, njegov osećaj samopoštovanja odnosno na njegovo zdravlje.“ Prema tom listu „šef obično postavlja primer“ na radnom mestu koji drugi onda oponašaju. Ukoliko vas takav govor uznemirava, The Gazette predlaže da prvo priđete „osobi koja je preterala i pristojno je zamolite da ne koristi uvredljive reči u vašem prisustvu“.

Kućni poslovi su dobre vežbe

Može li se za usisavanje, pranje prozora i guranje dečjih kolica reći da su zdrave vežbe? Odgovor je potvrdan, kako navodi jedna nedavna studija sprovedena na Univerzitetu Kvinslend u Australiji. Sedam majki koje imaju decu ispod pet godina starosti istraživači su opremili analizatorima protoka vazduha da bi izmerili protok kiseonika tokom njihove dnevne rutine, objašnjava jedan izveštaj u novinama The Canberra Times. Prema tim istraživačima „otkrića ukazuju da se neki kućni poslovi obavljaju intenzitetom koji je dovoljan da osoba ima zdravstvenih koristi“. Profesorka Vendi Braun otkrila je da su „kućni poslovi koje obavljaju žene bili otprilike jednaki umerenim vežbama kao što su brzo hodanje, vožnja biciklom ili plivanje“, zapaža taj izveštaj. „To je samo preliminarno istraživanje“, rekla je Braunova, „ali sigurno je da za žene koje su celi dan na nogama ne možete reći da su neaktivne.“

Ljuspice pirinča pojačavaju izdržljivost betona

„Istraživači predviđaju revoluciju u građevinskoj industriji“, navodi brazilski Jornal da USP, „kada će građevine trajati duže i odolevati vremenu i okruženju. To je moguće zbog nove vrste cementa koju su napravili istraživači na Inženjerskom fakultetu pri Univerzitetu Sao Paulo“ u Brazilu. Ti naučnici su pomešali silicijum-dioksid iz praha ljuspica pirinča sa običnim cementom i dobili su izuzetno gladak proizvod izvrsnog kvaliteta. Takav beton je manje porozan, otporniji na zagađenje i vremenske prilike, i barem tri ili četiri puta jači od standardnog betona. Na taj način naučnici mogu smanjiti veličinu potpornih stubova i za 30 posto, „ali će oni biti sa sličnom nosivošću što će značiti više prostora, lakše konstrukcije, kraće vreme izgradnje, niže troškove građevinskog materijala, manje radne snage“, navodi Jornal da USP. Širom sveta godišnje se proizvede oko 80 miliona tona ljuspica pirinča i na taj način nastaje oko 3,2 miliona tona silicijum-dioksida.