Pokazivanje ljubavi u vreme nevolje

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NIGERIJE

NEDELJA, 27. januar 2002, nazvana je crna nedelja u Lagosu (Nigerija). Eksplozija u jednom podzemnom skladištu oružja žestoko je potresla ovaj grad i osvetlila večernje nebo. Granate i krhotine su nekoliko sati letele na sve strane u području od preko 3 kilometra, prouzrokujući paniku u gradu.

Nesmotrene glasine su izazvale još veći strah. Masa prestravljenih ljudi nagrnula je na ulice, ne znajući kuda da beže niti gde da se sakriju. Po večernjem mraku, stotine ljudi zajedno s brojnom uspaničenom decom, upali su u mutne vode kanala i udavili se. Kuće, škole i poslovne ustanove bile su uništene ili ozbiljno oštećene, zbog čega je hiljade ljudi ostalo bez doma i posla. Procenjeno je da je u ovoj tragediji 1 000 ljudi izgubilo život. Kasnije procene su bile još veće.

Nakon toga je oko 1 350 neeksplodiranih bombi, raketa i ručnih granata pronađeno u stambenom području oko vojne ustanove gde se desila eksplozija. Jedan čovek je pronašao metalni predmet u svojoj dnevnoj sobi. Ne shvatajući da je to bomba, on je uzeo taj predmet, stavio ga u prtljažnik auta i vratio nadležnima.

Čim su čuli vest o eksplozijama, Jehovini svedoci iz podružnice u Nigeriji odmah su kontaktirali s jednim starešinom iz Lagosa i poslali 16 putujućih nadglednika u ovo područje da procene stanje u kom se nalazi 36 000 Svedoka iz Lagosa. Podružnica je poslala milion naira (oko 10 000 evra), kao i smernice  za formiranje odbora za pružanje humanitarne pomoći.

Među Svedocima, jednog brata je ozbiljno ranio šrapnel; nažalost, dve mlade sestre su poginule; i dve Dvorane Kraljevstva i 45 kuća pretrpele su štetu.

Šest dana nakon eksplozije municije, 2. februara 2002, u raznim delovima grada izbio je etnički sukob. Prema Crvenom krstu, u ovom sukobu je poginulo 100 ljudi, ranjeno 430 i proterano 3 000, a 50 kuća je spaljeno. Odbor za humanitarnu pomoć koji se brinuo o potrebama žrtava „crne nedelje“ brzo je potražio hrišćansku braću u tom području.

Ovog puta niko od Svedoka nije izgubio život, pošto je većina njih prisustvovala oblasnom kongresu kada je sukob započeo. Međutim, mnogi članovi pet skupština iz ovog područja nisu imali gde da se vrate. Njihova hrišćanska braća su ih spremno primila kod sebe. Jedan Svedok po zanimanju doktor i njegova žena obezbedili su smeštaj za 27 raseljenih lica.

Svedoci iz Lagosa koji nisu bili pogođeni eksplozijom i etničkim sukobom velikodušno su priložili hranu, odeću i stvari za domaćinstvo. Nadglednik tog grada je izvestio: „Prilog braće iz oblasti Lagosa daleko je veći od potreba pogođenih.“ Podružnica je morala da piše skupštinama moleći ih da prestanu s davanjem priloga. Tri kamiona preostalih stvari poslata su u skladište podružnice.

Skupštinske starešine su posetile mnoge pogođene i članove porodica poginulih. Oni su se trudili da pruže utehu iz Pisma. Odbor za humanitarnu pomoć organizovao je popravku oštećenih kuća. Oni su snabdeli žrtve obe nesreće sa stvarima za domaćinstvo, odećom i namirnicama i pomogli raseljenim osobama da pronađu smeštaj. Pomoć ovog odbora dobilo je ukupno 90 porodica i pojedinaca.

Mnoge žrtve su bile oduševljene zbog pomoći koju su primile. Jedan Svedok je članovima odbora za humanitarnu pomoć ushićeno rekao: „Dokle god budem živ, Jehova će mi biti ’utočište i sila‘!“ (Psalam 46:2, 3).

Oni koji nisu Svedoci primetili su način na koji su Jehovini svedoci brinuli jedni za druge tokom ovih kriza. Ujak jedne nastradale Svedokinje rekao je starešinama iz njene skupštine: „Vratiću se da vam istinski zahvalim i da saznam više.“ Svojoj porodici je rekao: „Ono što sam video u Lagosu, bilo je divno. Čak ni rođaci nisu učinili ono što su učinili ovi ljudi.“

[Slika na 13. strani]

Kamion natovaren humanitarnom pomoći

[Slika na 13. strani]

Neki kojima je pružena pomoć

[Slika na 14. strani]

Ovaj bračni par je obezbedio smeštaj za 27 raseljenih lica

[Slika na 14. strani]

Svedoci koji rade na oštećenim kućama

[Izvor slike na 13. strani]

Gore: Sam Olusegun - The Guardian