Igra slučaja ili delo Stvoritelja?

Čudesno snažna kost

● Za kost se kaže da je „remek-delo konstrukcije, sa izvanrednom otpornošću na istezanje, pritisak i savijanje“. Zašto?

Razmislite o sledećem: Ljudski skelet se sastoji od oko 206 kostiju i 68 zglobova. Najduža kost je femur, to jest butna kost, dok je najmanja uzengija, koja se nalazi unutar uha. Dok posmatramo okretne gimnastičare, vidimo da kosti, mišići, hrskavica i zglobovi daju zdravom telu izuzetnu gipkost i pokretljivost. „Samo palac je dovoljan da svakoga uveri da je konstruktor našeg tela (kome god to pripisivali) morao biti genije!“, kažu stručnjaci Nacionalnog instituta za biomedicinska svemirska istraživanja.

Kosti takođe mogu da izdrže neverovatno naprezanje. „Njihova struktura je ista kao i struktura armiranog betona“, navode stručnjaci pomenutog instituta. „Armiranom betonu čelik daje otpornost na istezanje, dok ga cement, pesak i kamenje čine otpornim na pritisak. Međutim, kost je otpornija na pritisak čak i od najboljeg armiranog betona.“ „Mi se još uvek samo nadamo da ćemo napraviti nešto slično“, rekao je Robert Riči, profesor fizike materijala na Kalifornijskom univerzitetu Berkli.

Za razliku od betona, kost je važan element građe većine živih bića. Osim toga, u njoj se stalno odvijaju promene. Ona može da se sama obnavlja, reaguje na hormone koji utiču na njen rast i razvoj, i čak ima ključnu ulogu u stvaranju krvnih ćelija.Takođe, kao i mišić, ona postaje jača kada se izlaže većem opterećenju. Zato sportisti imaju teže kosti nego ljudi koji vode sedelački način života.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je kost nastala pukim slučajem ili je delo Stvoritelja?

[Slika na 25. strani]

Građa kosti (uvećana)

[Izvori slika na 25. strani]

Kosti noge: © MedicalRF.com/age fotostock; uvećani snimak: © Alfred Pasieka/Photo Researchers, Inc.; gimnastičar: Cultura RF/Punchstock