Posetite afričku pijacu

JEDAN od najboljih načina da upoznate kulturu, običaje i kuhinju neke zemlje jeste da posetite pijacu. Tamo možete videti meštane, probati njihovu hranu i kupiti njihovu robu. Takođe možete sresti neobične trgovce koji će se svojski potruditi da se sporazumeju s vama — bez obzira koji jezik govorite.

Teško da postoje pijace koje su zanimljivije od afričkih. One su prepune ljudi i proizvoda svih mogućih vrsta. Tamo možete osetiti kako kuca srce Afrike. Pođite sa mnom u posetu jednoj takvoj pijaci u Duali, u Kamerunu.

Kako se stiže do pijace

U mnogim velikim afričkim gradovima, najjeftiniji i najbrži način da se stigne do pijace jeste vožnja motociklom. Na uglu skoro svake ulice vozači motocikla nude svoje usluge. Ako ste dovoljno hrabri, možete se dogovoriti s jednim od njih da vas poveze. U Kamerunu je ovo popularno prevozno sredstvo nenadmašno i po ceni i po brzini.

Za one koji nemaju takav avanturistički duh, tu je taksi, uobičajeno prevozno sredstvo koga ima posvuda. Često će se nekoliko putnika nagurati u jedno vozilo da bi podelili trošak.

Stotine tezgi

Posetilac koji prvi put dođe na pijacu možda je iznenađen zbog velikog broja ljudi i tezgi duž ulica. Mnoštvo ljudi, uključujući i decu, nosi robu na svojoj glavi. Kada se bolje pogleda, može se videti da se u njihovim korpama između ostalog nalaze živi pilići, oguljene pomorandže i razni medikamenti.

Stotine drvenih tezgi prepune su povrća, kao što je kupus, šargarepa, krastavac, plavi patlidžan, bundeva, mahunarke, sladak krompir, paradajz, jam i razne vrste zelene salate. Posetioci s različitih kontinenata možda ne mogu prepoznati sve vrste povrća, pošto neki plodovi koji su ovde omiljeni nisu uobičajeni van Afrike. Verovatno su najživopisnije tezge na kojima se prodaju crvene i žute papričice, koje su toliko sveže da sijaju na jutarnjem suncu. Na mnogim tezgama nalaze se avokado, banane, grejpfrut, dinje, ananas, pomorandže  i limun. Izgledaju tako ukusno a i cena im je privlačna! Jama, manioke i pirinča — najvažnijih lokalnih kultura — takođe ima u izobilju, zajedno sa crnim i belim lukom koji se uvoze.

Na jednoj od pijaca u Duali, mnogi vlasnici tezgi pripadaju narodima Hausa i Fula. Ovi trgovci se izdvajaju po svojim karakterističnim plavim, belim ili žutim odorama poznatim kao gandura ili bubu haljine, kao i po svom prijateljskom pozdravu na jeziku fulfulde. Opuštena atmosfera je deo pijačnog ambijenta. Vlasnik jedne tezge, Ibrahim, bira tri velike glavice crnog luka i daje mi kao poklon. „Reci svojoj ženi da ih napuni začinjenim pirinčem i kuva na tihoj vatri“, preporučuje on.

Malo dalje, prodaju se komadi svežeg mesa — uglavnom govedine i jaretine. Snažni ljudi na svojim ramenima nose ogromne zaklane životinje i stavljaju ih na sto. Mesari vešto mašu dugim noževima i pozivaju mušterije da odaberu svoje parče mesa. Za one koji više vole da to sami urade mogu se naći žive koze, pilići i svinje.

Obrok na pijaci

Bilo bi nezamislivo da na pijaci ne postoji mesto na kom se može jesti. Na pijacama u Kamerunu hrana se poslužuje na tezgama. Na nekima se čuje glasna muzika kako bi se privukle mušterije, ali takođe postoje mirnija mesta gde možete naručiti neka afrička jela i sresti meštane. Jelovnik se uglavnom napiše na tabli, a onima koji nisu upoznati s domaćim specijalitetima možda treba nešto objasniti.

Dva osnovna jela su pirinač i fufu, pire od manioke, brašnate banane ili jama. Takođe se može naručiti riba, govedina i piletina s roštilja, koji se služe sa sosom od bamije, kikiriki putera ili paradajza. Ovde je atmosfera opuštena tako da ima dosta vremena za ćaskanje.

Dve konobarice dolaze da vas usluže. Jedna nosi veliki poslužavnik s metalnim posuđem u kom se nalazi kuvani pirinač, pasulj i fufu. Glavna jela su začinjena sosom od bamije i služe se s mesom i ribljim ražnjićima. Za one koji vole začinjenu hranu tu je i činijica sa sosom od ljutih crvenih papričica. Druga konobarica donosi ubrus i posudu s vodom tako da možete oprati ruke. To je važno zato što se tamošnja jela po običaju jedu bez pribora. Nije ništa neobično videti mušteriju da se moli pre obroka i zatim čuti goste za drugim stolom kako kažu „amin“.

Prenošenje dobre vesti na pijaci

Pijace su dugo bile od velikog društvenog značaja u mnogim zajednicama. One su predstavljale idealno mesto ne samo za kupovanje i prodavanje već i za prenošenje vesti, susretanje prijatelja, pa čak i za pronalaženje posla. U Bibliji se kaže da je Isus odlazio na trgove, koji su u to vreme služili kao pijace, gde je poučavao ljude o Bogu i lečio ih. Apostol Pavle je takođe razgovarao „na trgu svaki dan s onima koji su se tamo zatekli“ (Dela apostolska 17:16, 17; Marko 6:56). Slično tome, i danas Jehovini svedoci u Kamerunu na pijace gledaju kao na odlično mesto za svedočenje o dobroj vesti o Božjem Kraljevstvu (Priloženo).

[Slika na 24. strani]

Papričice jarkih boja