Kako živeti s mucanjem

„Kada počnem da mucam, sav se unervozim pa još više mucam. Kao da sam u nekoj dubokoj jami iz koje ne mogu da izađem. Jednom sam se obratio psihologu za pomoć. Ta doktorka mi je rekla da treba da nađem devojku i da spavam s njom kako bih stekao veće samopouzdanje! Naravno, više nikad nisam otišao kod nje. Samo sam želeo da me ljudi prihvate onakvog kakav jesam“ (tridesetdvogodišnji Rafael)

ZAMISLITE da vas obliva hladan znoj čak i kada treba da kupite običnu autobusku kartu ili da vam reči stalno zapinju pa ponavljate samo prvo slovo. Taj problem ima oko 60 miliona ljudi širom sveta, što znači da svaka stota osoba muca. Ljudi ih često ismevaju ili potcenjuju. Neki čak misle da su oni manje inteligentni jer teže reči zamenjuju jednostavnijim koje lakše izgovaraju.

Šta izaziva mucanje? Može li se ono izlečiti? Da li osoba koja muca može išta učiniti kako bi tečnije govorila? Šta drugi mogu učiniti kako bi im pomogli?

Da li su poznati uzroci?

U drevna vremena se verovalo da mucanje izazivaju zli duhovi koje je trebalo isterati. U Srednjem veku je vladalo mišljenje da je problem bio u samom jeziku. Kako se to „lečilo“? Usijanim gvožđem i začinima! U narednim vekovima hirurzi su u pokušaju da izleče mucanje sekli nerve i mišiće jezika i čak su vadili krajnike. Ali te surove metode nisu donele očekivane rezultate.

Današnja istraživanja ukazuju na to da verovatno ne postoji samo jedan uzrok mucanja već da tome doprinosi više faktora. Jedan od njih može biti reakcija osobe na stres. Nadalje, kod nekih to može biti nasledni faktor, jer oko 60 posto ljudi koji mucaju ima nekog rođaka sa istim problemom. Štaviše, istraživanja u kojima su korišćene različite metode snimanja rada mozga pokazuju da mozak osobe koja muca drugačije obrađuje reči. Neki „možda počnu da govore pre nego što mozak pošalje signale kako da se reči izgovore“, kaže dr Nejtan Lavid u svojoj knjizi Understanding Stuttering. *

Dakle, glavni uzrok mucanja ne mora obavezno biti psihološke prirode, kao što se nekada smatralo. „Drugim rečima, mucanje nije stvar načina na koji osoba razmišlja i ona ne može rešiti svoj problem tako što će ubediti sebe da može prestati da muca“, piše u knjizi No Miracle Cures. Međutim, kod osoba koje mucaju mogu se pojaviti psihički problemi kao posledica tog stanja. Na primer, mogu se plašiti izvesnih situacija, recimo da govore pred drugima ili da razgovaraju preko telefona.

 Šta može pomoći onima koji mucaju

Zanimljivo je što osobe koje mucaju možda vrlo malo mucaju ili nimalo ne mucaju kada pevaju, šapuću, pričaju sami sa sobom ili sa svojim kućnim ljubimcima, govore u horu ili imitiraju druge. Ovaj problem spontano nestaje čak kod 80 posto dece. Ali šta je s preostalih 20 posto?

Danas postoje govorne vežbe koje pomažu osobama da se tečnije izražavaju. Neke od tehnika koje se koriste u tim vežbama su opuštanje vilice, usana i jezika, kao i disanje dijafragmom. Pacijenti se ponekad uče kako da koristeći dijafragmu lagano ispuštaju pomalo vazduha dok počinju da govore. Pored toga, mogu biti podstaknuti da razvuku samoglasnike i pojedine suglasnike. S vremenom, kako osoba bude lakše izgovarala reči, tako će brže i govoriti.

Tim veštinama se može ovladati za samo nekoliko sati. Ali mogu biti potrebne hiljade sati vežbanja da bi se mogle uspešno primeniti u veoma stresnim situacijama.

Kada treba početi s vežbama? Da li je mudro da se čeka i vidi da li će dete s vremenom samo prestati da muca? Prema raspoloživim podacima, taj problem savlada manje od 20 posto dece koja mucaju pet godina. U knjizi No Miracle Cures piše: „Posle šeste godine dete verovatno neće moći da savlada taj problem bez govornih vežbi.“ Zato, „decu koja mucaju treba što je moguće ranije odvesti kod logopeda“, navodi se dalje u knjizi. Od 20 posto dece koja nastave da mucaju i kad odrastu, govorne vežbe daju rezultate kod 60 do 80 posto njih. *

Budite realni

Prema pedagogu Robertu Kesalu, koji i sam muca, osobe koje mucaju ne mogu očekivati da potpuno tečno govore u svim situacijama. Rafael koji je spomenut na početku nije mogao da u potpunosti savlada svoj  problem, iako sada bolje govori. On kaže: „Moj problem više dolazi do izražaja kada moram da čitam ili govorim pred drugima ili kada sam u društvu privlačne ženske osobe. Ranije sam se često neprijatno osećao jer su me ljudi ismevali. Međutim, kasnije sam pokušao da prihvatim sebe onakvog kakav sam i da ne doživljavam sebe previše ozbiljno. Ako sada zapnem kod neke reči, ja se nasmejem, ali zatim probam da se opustim i nastavljam da govorim.“

Ono što Rafael kaže u skladu je sa onim što kaže Američka fondacija za mucanje, prema kojoj je „savladavanje mucanja više pitanje gubitka straha od mucanja nego većeg truda“.

Mnogi koji se bore sa ovim problemom ne dozvoljavaju da to utiče na kvalitet njihovog života. Neki su čak postali poznati, kao što su fizičar ser Isak Njutn, britanski državnik Vinston Čerčil i američki glumac Džejms Stjuart. Drugi su postali vešti u nečemu što nije vezano za govor, kao što je sviranje nekog instrumenta, slikanje ili učenje znakovnog jezika. Oni među nama koji ne mucaju treba da cene veliki trud koji ulažu oni koji mucaju. Zato im pružimo ohrabrenje i podršku koliko god možemo.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 13. strani]

KAKO MOŽETE POMOĆI OSOBI KOJA MUCA

● Potrudite se da atmosfera bude opuštena. Današnji brzi tempo života i svakodnevni stres često samo pogoršavaju problem.

● Umesto da osobi koja muca kažete da malo uspori, pružite primer time što ćete vi sporije govoriti. Pažljivo je slušajte. Nemojte je prekidati. Ne završavajte rečenice umesto nje. Sačekajte malo pre nego što odgovorite.

● Nemojte je kritikovati i ispravljati. Odgovarajućim vizuelnim kontaktom, izrazima lica, položajem tela i komentarima pokažite da vas zanima šta ona kaže, a ne kako to kaže.

● Mucanje ne treba da bude tabu tema. Osoba koja muca biće opuštenija ako joj se dobronamerno osmehnete i povremeno na ljubazan način pokažete da razumete u čemu je problem. Možda možete reći nešto poput ovoga: „Ponekad nam nije lako da kažemo ono što želimo.“

● Iznad svega, stavite osobi do znanja da je prihvatate onakvu kakva jeste.

[Okvir/Slika na 14. strani]

„POSTEPENO SAM SVE MANJE MUCAO“

Viktor koji je nekoliko godina mucao dok je njegova porodica prolazila kroz jedan veoma težak period uspeo je da bez terapije savlada svoj problem s govorom. Pošto je Jehovin svedok, on učestvuje u Teokratskoj školi propovedanja, koja se svake sedmice održava u njihovim skupštinama. Premda ova škola ne služi kao terapija za osobe koje imaju problem s govorom, ona pomaže polaznicima da poboljšaju svoje govorničke veštine i da steknu samopouzdanje.

U toj školi se koristi priručnik Izvuci korist iz obrazovanja u Teokratskoj školi službe. U okviru pod naslovom „Savladati mucanje“ piše sledeće: „Važno je da se stalno trudiš... Ako treba da održiš govor, dobro se pripremi. Sav se posveti svom izlaganju... Ako počneš da mucaš dok govoriš, tada koliko je god to moguće pokušaj da ostaneš staložen u govoru i u držanju. Opusti mišiće vilice. Koristi kratke rečenice. Korišćenje interjekcija, kao što su ’aaa‘ i ’mmm‘ svedi na najmanju meru.“

Da li je ova škola pomogla Viktoru? On kaže: „Toliko bih se usredsredio na to šta želim da kažem, a ne kako ću to reći, da bih zaboravio na svoj problem. Takođe sam mnogo vežbao. Postepeno sam sve manje mucao.“