Gledište Biblije

Da li treba naplaćivati versku službu?

U MNOGIM zemljama verske vođe hrišćanskog sveta kao i nehrišćanskih religija naplaćuju službu koju obavljaju. To može uključivati krštenja, venčanja i sahrane. Cene tih usluga mogu iznositi stotine pa čak i hiljade evra.

Neke sveštenike država plaća za vršenje obreda i pastirsku službu, a u nekim zemljama i za izgovaranje molitve pre zasedanja zakonodavnog veća. Neki ljudi cene takve usluge a i crkve imaju troškove koje treba platiti. Međutim, da li Biblija odobrava to što se verska služba naplaćuje i što se kod ljudi stvara osećaj obaveze da daju novac?

’Kuća trgovačka‘?

Kada je Isus Hrist bio na zemlji, jevrejske verske vođe i drugi koristili su verska okupljanja da zarade novac, naročito u vreme Pashe. Da li je Isus to odobravao? Nije. Zapravo, u Bibliji se kaže da je on ’prosuo novac menjačima novca i isprevrtao im stolove‘. Rekao je: „Ne činite od doma mog Oca kuću trgovačku!“ (Jovan 2:14-16).

Nešto slično se desilo u vreme proroka Miheja, koji je živeo u osmom veku pre n. e. U Bibliji se kaže da se izraelskim verskim vođama ’pravda gadila‘ i da su ’sveštenici poučavali za platu‘. Pa ipak, oni su istovremeno tvrdili da imaju Božju podršku i govorili: „Zar nije Jehova među nama?“ (Mihej 3:9, 11). Međutim, Jehova Bog nije bio među njima niti im je pružao podršku. Naprotiv, njemu su se gadili njihovi postupci i to im je jasno stavio do znanja preko svog proroka.

Danas mnoge verske vođe koriste iste pohlepne metode i tako od verskih objekata prave „kuću trgovačku“. Zapravo, čitave religiozne institucije se bave trgovinom i često stiču veliku zaradu tako što prodaju ikone i mnoštvo drugih predmeta * (1. Jovanova 5:21).

„Besplatno ste dobili, besplatno i dajte“

Kada je svoje apostole opunomoćio da propovedaju dobru vest, leče bolesne i čak uskrsavaju mrtve, Isus je rekao: „Besplatno  ste dobili, besplatno i dajte“ (Matej 10:7, 8). Dakle, nije trebalo da njegovi sledbenici budu plaćeni za službu koju su obavljali. Osim toga, Isus je ostavio primer jer je služio drugima ne očekujući novčanu nadoknadu za to.

Oponašajući Isusov primer, apostol Pavle je svoju službu obavljao „besplatno“ (1. Korinćanima 9:18). Kada mu je bio potreban novac, radio je kao izrađivač šatora (Dela apostolska 18:1-3). Zato je o sebi i svojim saradnicima mogao reći: „Nismo kao mnogi koji trguju Božjom rečju“ (2. Korinćanima 2:17). Ali kako se pribavljaju novčana sredstva za potrebe skupštine, kao što je kupovina ili iznajmljivanje mesta za sastajanje?

„Bog voli onoga ko radosno daje“

Jehovini svedoci dobijaju potrebna novčana sredstva putem dobrovoljnih priloga. Oni primenjuju sledeće načelo: „Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Korinćanima 9:7). Zbog toga Jehovini svedoci ne naplaćuju svoju literaturu i službu koju obavljaju prilikom krštenja, venčanja i sahrana. Oni ne traže desetak niti na svojim sastancima pronose tacnu za sakupljanje novca. Svako ko želi da priloži novac za međunarodno delo propovedanja može ga staviti u diskretno postavljene kutije za priloge u njihovim dvoranama.

Jehovini svedoci širom sveta dobrovoljnim prilozima finansiraju Dvorane Kraljevstva, Kongresne dvorane, podružnice, štamparije, kao i pružanje humanitarne pomoći. Poput siromašne udovice koju je Isus pohvalio, neki mogu dati veoma malo (Luka 21:2). Drugi mogu dati mnogo. Međutim, svi koji se pridržavaju biblijskih načela i daju u skladu sa svojim mogućnostima imaju unutrašnje zadovoljstvo, Božji bogati blagoslov i pravu sreću (Dela apostolska 20:35; 2. Korinćanima 8:12).

[Fusnota]

DA LI STE SE PITALI?

● Šta je Isus rekao onima koji su trgovali u hramu? (Jovan 2:14-16)

● Da li je apostol Pavle primao novac za službu koju je obavljao? (2. Korinćanima 2:17)

● Kakvo davanje Jehova voli? (2. Korinćanima 9:7)

[Istaknuti tekst na 23. strani]

„Ne činite od doma mog Oca kuću trgovačku!“ (Jovan 2:14-16)