Pogled u svet

„Zadivljujuća je činjenica da je godinu za godinom Biblija i dalje najprodavanija knjiga u Sjedinjenim Državama, iako 90 posto domaćinstava već poseduje barem jedan primerak... Prema jednoj proceni, svake godine se proda oko 25 miliona Biblija“ (THE WALL STREET JOURNAL, SJEDINJENE DRŽAVE)

„Svake godine širom sveta oko četiri i po miliona ljudi ujede zmija, a prema nekim umerenim procenama najmanje 100 000 ljudi umre od toga, a oko 250 000 ima trajne posledice“ (UNIVERZITET U MELBURNU, AUSTRALIJA)

’Tokom 2008. godine slalo se oko 210 milijardi mejlova dnevno‘ (NEW SCIENTIST, VELIKA BRITANIJA)

Saobraćajna buka pogoršava pamćenje

„Ljudima koji žive blizu autoputa, pruge ili aerodroma verovatno je teže da se sete nekih stvari koje su znali, kao i da nauče nešto novo, čak i ako samo spavaju u bučnom okruženju.“ To su reči Ajsbranda van der Verfa sa holandskog Instituta za neurologiju. Kada se nekoj osobi uskrati san to će se odraziti na njenu sposobnost da pamti i uči, ali isto će se desiti i kada je osoba izložena „blagom remećenju dubokog sna... bez stvarnog buđenja“, kaže se u holandskim novinama de Volkskrant. Da bi hipokampus, deo mozga odgovoran za pamćenje, dobro radio neophodan mu je dubok san bez ometanja nekim „spoljnim faktorima, kao što su buka i svetlo“.

Vatromet i oboljenja disajnih puteva

Premda vatromet izgleda spektakularno, čestice koje se tom prilikom izbacuju u atmosferu mogu biti štetne po vaše zdravlje. Da bi vatromet bio različitih boja, često sadrži soli nekih metala, na primer so stroncijuma za crvenu boju i so barijuma za zelenu. Austrijski istraživači koji su testirali uzorke snega koji je pao pre novogodišnjeg vatrometa i koji je pao posle toga, otkrili su da je sadržaj barijuma u snegu porastao oko 500 puta. Budući da trovanje barijumom prouzrokuje suženje disajnih puteva, istraživači kažu da bi udisanje dima koji vatromet stvara moglo pogoršati oboljenja disajnih puteva, kao što je na primer astma.

Slepi miševi stradaju zbog turbina na vetar

Časopis Scientific American izveštava da se u Alberti u Kanadi u podnožju turbina na vetar često mogu naći mrtvi slepi miševi. To je zbunilo istraživače, budući da su slepi miševi poznati po svojim izvanrednim sposobnostima letenja i eholokacije. Međutim, istraživači su utvrdili da je od pregledanih slepih miševa 92 posto imalo unutrašnje krvarenje, što navodi na zaključak da njihov osetljiv respiratorni sistem ne može podneti nagli pad vazdušnog pritiska koji stvaraju turbine na vetar. Brzina kojom se okreću krila ovih turbina na njihovim krajnjim tačkama može iznositi i do 200 kilometara na sat. Najugroženiji su slepi miševi koji migriraju i hrane se insektima, pa postoji bojazan da bi turbine na vetar mogle narušiti ekosisteme.