Kako tragične vesti utiču na decu?
„Moja jedanaestogodišnja ćerka ne voli da gleda vesti. Često ima ružne snove zbog onog što je videla. Jednom prilikom je gledala reportažu o čoveku koji je odrubio glavu jednom članu svoje porodice. Te noći je sanjala da se to isto događa i njoj.“ (Kvin)
„Bratanica mog muža, koja ima šest godina, gledala je vesti o tornadima širom naše zemlje. Bila je preplašena nedeljama nakon toga. Zvala bi me na telefon ubeđena da dolazi tornado i da će nastradati.“ (Pejdž)
DA LI se i vaše dete plaši kada gleda vesti? U okviru jednog istraživanja, skoro 40 posto roditelja je reklo da su njihova deca bila uznemirena nečim što su videla u vestima, i da je to dovelo do toga da deca budu u strahu da će se nešto slično dogoditi njima ili njihovim najbližima.
Zašto? Jedan razlog je to što deca često drugačije od odraslih razumeju ono što vide u vestima. Na primer, ona mogu verovati da se svaki put kada se snimak neke tragedije emituje zapravo tako nešto i događa.
Drugi razlog je taj što svakodnevne vesti o uznemiravajućim događajima mogu izobličiti detetov pogled na svet. Istina, živimo u ’naročito teškim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1). Ali ako deca često gledaju ili slušaju vesti o strašnim događajima, u njima se može razviti parališući strah. „Deca koja mnogo gledaju vesti sklona su da misle kako ima više kriminala nego što ga stvarno ima i kako je svet opasnije mesto nego što to jeste“, navodi se u jednoj knjizi u izdanju Fondacije porodice Kajzer.
Ako potresne vesti utiču i na vaše dete, šta možete preduzeti? Osmotrimo nekoliko predloga.
Zaštitite ih.
U zavisnosti od godina, zrelosti i emocionalne građe vašeg deteta, razmislite o tome da postavite granice u pogledu toga koliko će ono gledati vesti. Naravno, u ovo naše informaciono doba, ne možete očekivati da vaša deca ne znaju ništa o aktuelnim događajima. Čak i mališani mogu videti ili čuti mnogo više nego što vi mislite. Stoga, obratite pažnju na bilo koje znake straha ili uznemirenosti koje vaše dete ispolji.
Poučite ih.
Dok vaša deca odrastaju, razmislite o tome da zajedno s njima gledate vesti. To može biti dobra prilika da poučavate svoje dete. Trudite se da im istaknete bilo koju pozitivnu stranu neke vesti — na primer, akcije humanitarne pomoći koje se organizuju za žrtve neke katastrofe.
Umirite ih.
Kada se u vestima spominju neki tragični događaji, postavljajte deci pitanja da biste saznali šta misle o tome. „Moja supruga i ja izdvajamo vreme da s našim sinom, Natanijelom, popričamo o onom što vidi na vestima, kao i šta smo mi preduzeli kako bismo izbegli da se slična tragedija i nama dogodi“, kaže jedan otac po imenu Majkl. „Kada je Natanijel jednom video snimak kuće koja je izgorela do temelja, uplašio se da će se to desiti i s našom kućom. Da bismo ga umirili, pokazali smo mu sve protivpožarne senzore u našoj kući. Znao je gde se nalaze i čemu služe. Tako se osećao sigurnije.“
Zadržite ispravnu perspektivu.
Naučnici su otkrili da su ljudi skloni tome da na osnovu informacija koje su lako dostupne, bilo da ih ljudi sami opažaju ili ih vraćaju iz sećanja, procenjuju kolika je verovatnoća da se i njima dogodi nešto slično. Na primer, ako ste nedavno čuli da je neko dete kidnapovano, verovatno ćete misliti da je sigurnost vašeg deteta ugrožena više nego što jeste. Naravno, dobro je biti svestan mogućih opasnosti. Pa ipak, stručnjaci kažu da medijski izveštaji mogu u nama stvoriti strah od nečega što nam se možda nikada neće dogoditi (Poslovice 22:3, 13).
Ako roditelji ne zadrže ispravnu perspektivu o vestima, mogu osećati preveliki strah, a to se može odraziti i na decu. Na primer, jedan jedanaestogodišnji dečak se 2005. godine izgubio u planinama Jute, u Sjedinjenim Državama. Toliko se uplašio da će biti kidnapovan da se četiri dana krio od spasilačke ekipe. Kada su ga spasioci konačno pronašli, bio je iscrpljen i dehidriran. Iako je verovatnoća da bude kidnapovan bila 1 naprema 350 000, dečaka je strah naveo da rizikuje da umre od gladi, umesto da prihvati pomoć.
„Deca između 3. i 7. godine najviše se plaše priča o prirodnim katastrofama i nesrećama, dok se deca između 8. i 12. godine najviše plaše izveštaja o kriminalu i nasilju.“ (Fondacija porodice Kajzer)
Koji zaključak možemo izvući? Pobrinite se da i vi i vaše dete imate uravnotežen stav o vestima. Činjenica je da se mnoge nesreće smatraju vrednim pomena zato što se relativno retko dešavaju, a ne zato što su uobičajene.
Nasilje, kriminal i prirodne katastrofe predstavljaju tragičnu realnost vremena u kom živimo. Međutim, kao što ste videli, vaša nastojanja da zaštitite i poučite svoje dete, uverite ga da će sve biti u redu i pomognete mu da ima uravnotežen stav o vestima, pomoći će vašem detetu da se uspešno nosi sa potresnim vestima.