ZAMISLITE sledeću scenu: Čovek vozi na putu s dve trake gde je zabranjeno preticanje. Ispred njega, jedna žena vozi nešto sporije od najveće dozvoljene brzine. Nestrpljivom čoveku je to presporo. Pošto nekoliko minuta vozi tik iza nje, on gubi strpljenje, daje gas i pretiče je. Time krši zakon i rizikuje da izazove saobraćajnu nesreću.

A šta reći za sledeće: Jedna žena nema strpljenja s kolegama koji nisu toliko brzi i pametni kao ona. Jedan čovek nestrpljivo pritiska dugme dok čeka lift. Jedan čovek gubi strpljenje sa svojim ostarelim roditeljima. Jedan roditelj brzo gubi živce sa svojom malom decom. Neko se lako iznervira zbog tuđih grešaka.

Svakome ponekad „pukne film“. Ali ako vam se to događa svakog dana, to može imati ozbiljne posledice.

Kao prvo, nestrpljenje je povezano s frustracijom, nervozom i gnevom. Takve emocije podižu nivo stresa, što je štetno po zdravlje. Nedavno istraživanje koje je sprovelo Američko medicinsko udruženje konkretno je navelo nestrpljenje kao faktor rizika za povišeni krvni pritisak, čak i kod mlađih ljudi.

Ima i drugih zdravstvenih problema do kojih može dovesti nedostatak strpljenja. Jedno nedavno istraživanje otkrilo je da je nestrpljenje povezano s gojaznošću. „Istraživači su došli do zaključka da će nestrpljive osobe pre biti gojazne nego one koje umeju da čekaju“, stoji u listu The Washington Post. Na nekim mestima se jeftina brza hrana može lako kupiti u bilo koje doba dana i mnogi kojima strpljenje nije jača strana ne mogu da odole tom iskušenju.

Centar za ekonomska i politička istraživanja sa sedištem u Londonu putem jedne studije je ustanovio da su nestrpljivi ljudi skloniji hroničnom odugovlačenju. Možda odlažu obaveze koje iziskuju vreme jer nemaju strpljenja da ih obave do kraja. U svakom slučaju, sklonost ka odlaganju može imati ozbiljne posledice kako po samu osobu tako i po ekonomiju. Prema britanskom listu The Telegraph, istraživač Ernesto Ruben je izjavio da „odugovlačenje ozbiljno utiče na produktivnost ljudi na poslu i može ih stajati dosta novca, jer beskrajno odlažu da urade dodeljene im poslove“.

Prema britanskom listu South Wales Echo, „nestrpljivi ljudi su skloniji da tokom noći pod dejstvom alkohola budu umešani u neko nasilje“. Do sličnog zaključka je dovelo i istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kardif koje je obuhvatalo na stotine muškaraca i žena.

Grupa analitičara iz Istraživačkog centra Pju u američkoj državi Vašington otkrila je da nestrpljivi ljudi „često brzo i nepromišljeno donose odluke“. Do sličnog zaključka je došao i dr Ilango Ponusvami, profesor i šef katedre za socijalni rad na Univerzitetu Bharatidasan u Indiji. On kaže: „Nestrpljenje košta. Zbog toga što je često propraćeno lošim odlukama može vas koštati novca i prijatelja, dovesti do bola i patnje i mnogih drugih posledica.“

Nestrpljenje se dovodi u vezu s „velikim dugovanjima“, kaže se u publikaciji Research Review koju je izdala Banka federalnih rezervi u Bostonu. Primera radi, nestrpljivi mladenci možda žele da uprkos ograničenim sredstvima odmah imaju sve udobnosti. Tako kupe kuću, nameštaj, automobil i sve ostalo — i to na kredit. To može ugroziti brak. Istraživači sa Univerziteta u Arkanzasu kažu da su „novovenčani parovi koji u brak unesu dugove manje srećni od parova koji imaju male dugove ili ih nemaju“.

Neki krive nestrpljenje za nedavnu ekonomsku krizu u Sjedinjenim Državama. Časopis Forbes, koji se bavi finansijskim temama, tvrdi da je „stanje u kom se tržište trenutno nalazi posledica preteranog nestrpljenja i velike pohlepe. Nestrpljenje je navelo na hiljade običnih ljudi da teže za skupim stvarima, koje sebi ne mogu priuštiti. Zato su pozajmljivali ogromne sume novca koje nisu u stanju da otplate mnogo godina, a u nekim slučajevima nikada“.

Nestrpljenje može loše uticati na komunikaciju. Kada čovek nema strpljenja za smisaon razgovor, počinje da priča bez razmišljanja. Takođe, možda ga drugi nerviraju kada pričaju. Takva osoba nema strpljenja da sluša druge ako odmah ne pređu na stvar. Ona možda požuruje sagovornika time što završava rečenicu umesto njega ili na neki drugi način pokušava da ga požuri.

Zbog takvog nestrpljenja, čovek može izgubiti prijatelje. Stručnjak za mentalno zdravlje dr Dženifer Hartstajn, citirana u prethodnom članku, kaže: „Ko još želi da mu neko sve vreme nervozno tapka nogom ili da stalno gleda na sat?“ Nestrpljenje nije baš omiljena osobina. Ona odbija.

Ovo su samo neke posledice koje nestrpljenje nosi sa sobom. Naredni članak govoriće o tome kako možemo biti i ostati strpljivi.