AZERBEJDŽAN je najveća zemlja od ukupno tri zemlje na Južnom Kavkazu. Pre otprilike hiljadu godina, na ovo područje su u velikom broju stigla turska nomadska plemena. Doseljenici i lokalno stanovništvo su usvojili običaje i kulturu jedni drugih. Zato i nije čudo što je azerbejdžanski jezik veoma sličan turskom i turkmenskom jeziku.

Azerbejdžanci su poznati kao veseo i srdačan narod. Porodične veze su veoma jake, i kad nastanu problemi, članovi porodice se drže zajedno.

Ovaj narod voli muziku i poeziju. Za mugam, vrstu njihove narodne muzike, karakteristično je da pevač recituje staru azerbejdžansku poeziju uz pratnju narodnih instrumenata. Izvođači mugama treba da dobro poznaju njegov tradicionalni repertoar i da imaju osećaj za improvizaciju.

 Pijenje čaja je značajna odlika azerbejdžanske kulture. Čaj se služi u čašama kruškastog oblika, zajedno sa šećerom u kocki, uz koji se ponekad služe i pistaći, bademi i suvo grožđe. Čajdžinice se mogu videti čak i u najmanjim mestima širom zemlje.

Na istoku Azerbejdžana se nalazi Kaspijsko jezero, koje je prirodno stanište ribe jesetre. Vrsta jesetre po imenu moruna može živeti više od 100 godina. Jedan od najvećih uhvaćenih primeraka morune bio je dugačak 8,5 metara i težak 1 297 kilograma! Ova riba je tražena zbog svoje ikre, od koje se pravi poznat i skup crni kavijar.

Azerbejdžanci su religiozan narod i vole da pričaju o Bogu. Većinu stanovništva sačinjavaju muslimani. Ima i onih koji pripadaju drugim religijama, uključujući i više od hiljadu Jehovinih svedoka.