Procenjuje se da čak 500 000 kubnih kilometara pijaće vode leži ispod dna svih okeana. „[Nekada] je nivo mora bio znatno niži nego danas“, kaže Vinsent Post sa Univerziteta Flinders u Adelejdu. Zato su i obale bile znatno šire. U tom periodu su kiše „stvorile podzemne vodene basene na područjima gde je sada more“. Naučnici se nadaju da bi ovi podzemni rezervoari mogli obezbediti čistu vodu za preko 700 miliona ljudi kojima ona danas nedostaje.

Od svih vrsta velikih životinja koje su nekada mogle da se vide u Sahari, polovina je ili nestala ili izgubila 99 posto svog prirodnog staništa. Za to su samo delimično zaslužni nestabilnost u regionu i sve veći lov. Iako raznoliki biljni i životinjski svet u pustinji ne zaostaje za onim u šumama, istraživači kažu da „naučnici manje pažnje posvećuju pustinjskom biodiverzitetu zbog nedostatka finansijske podrške“. Zbog toga je pobornicima očuvanja životne sredine teško da prate ugrožene pustinjske ekosisteme.

Procenjuje se da je od svih smrtnih slučajeva tokom 2012, svaki osmi bio posledica zagađenja vazduha. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, „zagađenje vazduha je sada najveća pretnja po zdravlje“.