Stres je reakcija tela na tešku situaciju. Mozak šalje signal da se hormoni luče u velikim količinama. Oni ubrzavaju rad srca i disanje, povećavaju krvni pritisak i zatežu mišiće. I pre nego što smo toga svesni, naše telo je u „stanju pripravnosti“. A kada stres prođe, telo se vraća u normalu.

Stres je prirodna reakcija našeg tela zahvaljujući kojoj se možemo suočiti s nekim izazovom ili opasnošću. Ta reakcija počinje u mozgu. Dobar stres nam omogućava da u datom trenutku brzo reagujemo. Izvesna doza stresa nam pomaže da ostvarimo neki cilj ili postignemo bolje rezultate, na primer tokom ispita, razgovora za posao ili utakmice.

Međutim, dugotrajan, izrazito jak ili hroničan stres može biti izuzetno štetan. Kada nam je telo često ili neprekidno u „stanju pripravnosti“, fizičko i psihičko zdravlje je na udaru. To može uticati na naše ponašanje, uključujući i način na koji se ophodimo prema drugima. Nije neobično da oni koji su stalno pod stresom pribegavaju nekim lošim navikama, na primer piju, puše, prejedaju se, drogiraju ili postaju zavisni od lekova. Hroničan stres čak može voditi do depresije, izgaranja ili samoubilačkih misli.

Premda stres možda neće uticati podjednako na svakoga, on može biti plodno tlo za nastanak mnogih bolesti. Osim toga, on štetno utiče na skoro svaki organ.