ENOH je živeo veoma dugo — neverovatnih 365 godina! To bi u današnje vreme bilo više od četiri duga životna veka. Međutim, Enoh u tim godinama nije bio star budući da su tada, pre više od 5 000 godina, ljudi živeli i mnogo duže. Na primer, prvi čovek, Adam, imao je više od 600 godina kad se Enoh rodio, a nakon toga je poživeo još 300 godina. Neki Adamovi potomci su živeli još duže. Dakle, sa svojih 365 godina, Enoh je verovatno još uvek bio u punoj snazi i izgledalo je da je život tek pred njim. Međutim, nije bilo tako.

Enoh je u smrtnoj opasnosti. Zamisli ga kako se skriva dok mu pred očima sevaju slike razjarenih ljudi kojima je upravo preneo Božju osudu. Koliko ga samo mrze! Oni preziru poruku koju im je preneo, pa i samog Boga, Jehovu, koji ga je poslao. Bog im je van domašaja, ali zato na ovom čoveku mogu da iskale sav svoj gnev. Enoh se pita da li će ikada ponovo videti svoju porodicu. Verovatno razmišlja o svojoj ženi i ćerkama, kao i o svom sinu Metuzalemu i unuku Lamehu (Postanak 5:21-23, 25). Da li će pasti u ruke svojim neprijateljima?

Enoh je donekle zagonetna ličnost. O njegovom životu se u Bibliji govori na svega tri mesta (Postanak 5:21-24; Jevrejima 11:5; Judina 14, 15). Ipak, i to malo nam sasvim jasno pokazuje da je Enoh bio čovek snažne vere. Ako na vama leži odgovornost da izdržavate svoju porodicu ili vam nedostaje hrabrosti da budete drugačiji od ostalih, može vam biti od pomoći Enohov primer.

Čovečanstvo je bilo potpuno iskvareno kad se Enoh rodio, iako je on bio tek šesto koleno Adamovih potomaka. Istina je da su u to vreme ljudi u fizičkom pogledu bili bliže savršenstvu koje su Adam i Eva izgubili. Zbog toga su i živeli izuzetno dugo. Ali u moralnom i duhovnom pogledu su bili u veoma jadnom stanju. Nasilja je bilo na svakom koraku. Takav nasilan duh je počeo da se širi već u samom začetku ljudskog roda — kada je Kain ubio svog brata Avelja. Svet je toliko bio ogrezao u zlu da se jedan Kainov potomak čak hvalio time što je osvetoljubiviji i nasilniji od njega. U drugom kolenu Adamovih potomaka, ljudi su počeli da čine još nešto što je zlo. Naime, „počelo se prizivati Jehovino ime“, ali ne u pozitivnom smislu. Izgleda da su mnogi koristili Božje sveto ime na nedostojan način (Postanak 4:8, 23-26).

Ta iskvarena religija je bila veoma rasprostranjena u Enohovo vreme. Zbog toga je Enoh, pre ili kasnije, morao da odluči da li će se prikloniti većini ljudi ili će služiti pravom Bogu, Jehovi, Stvoritelju neba i zemlje. Nesumnjivo mu je uzor bio verni Avelj, koji je umro služeći Jehovi, čim je i sam bio odlučan da poput njega ostane veran Bogu uprkos smrtnoj opasnosti. U Postanku 5:22 stoji: „Enoh je hodio s istinitim Bogom.“ On je prvi čovek za kog se u Bibliji to kaže. Iako je živeo među bezbožnim ljudima, bio je pobožan čovek.

 Enoh je u 65. godini dobio prvog sina, Metuzalema. Imao je ženu, čije se ime ne spominje u Bibliji, i „još sinova i kćeri“, čiji broj takođe nije naveden. Iz pomenutog biblijskog stiha saznajemo da je Enoh kao poglavar porodice hodio s Bogom. Šta je to značilo? Poglavar porodice koji hodi s Bogom drži se Božjih merila dok brine o porodici i dok vaspitava svoju decu. Enoh je upravo tako činio. Sigurno je bio veran svojoj ženi, kao što je Bog i očekivao od bračnih drugova (Postanak 2:24). Nesumnjivo je dao sve od sebe i da bi poučio svoju decu o Jehovi Bogu. S kojim rezultatom?

Biblija nam ne pruža mnogo detalja o tome. Ne otkriva se da li je Enohov sin Metuzalem bio veran Bogu. Poznato nam je samo da je živeo duže od svih ljudi koji se spominju u Bibliji i da je umro iste godine kada je došao Potop. S druge strane, u Bibliji piše da je Metuzalemov sin Lameh bio čovek izuzetno snažne vere. Pošto je nakon njegovog rođenja Enoh poživeo još stotinak godina, Lameh je najverovatnije imao prilike da dosta toga nauči od njega. Jehova je nadahnuo Lameha da izgovori proročanstvo o svom sinu Noju, koje se ispunilo nakon Potopa. Noje je hodio s Bogom, poput svog pradede Enoha. Iako Noje nije imao priliku da ga upozna, od njega je dobio dragoceno nasledstvo — Enoh mu je ostavio dobar primer vere na koji je mogao da se ugleda. Za tog izuzetnog čoveka, Noje je imao prilike da čuje od svog oca Lameha, dede Metuzalema ili možda čak od čukundede Jareda, koji je umro kad je Noje imao 366 godina (Postanak 5:25-29; 6:9; 9:1).

Razmislimo nakratko o tome koliko su Enoh i Adam bili različiti. Adam je bio savršen, ali je zgrešio Jehovi, zbog čega je svojim potomcima u nasledstvo ostavio samo nevolju i patnju. S druge strane, Enoh je bio nesavršen, ali je ipak hodio s Bogom i time je svom potomstvu u nasledstvo ostavio dobar primer vere. Adam je umro kad je Enoh imao 308 godina. Da li su članovi Adamove porodice bili u žalosti kad je on umro? To ne znamo. Bilo kako bilo, „Enoh je sve vreme hodio sa istinitim Bogom“ (Postanak 5:24).

Kako se možete ugledati na Enoha dok brinete o svojoj porodici? Neophodno je da obezbedite članovima svoje porodice ono što im je potrebno u fizičkom pogledu, ali još je važnije da brinete o njima u duhovnom pogledu (1. Timoteju 5:8). To se ne postiže samo rečima, već i postupcima. Ako se ugledate na Enoha i hodite s Bogom, to jest ako dozvoljavate da Božja merila utiču na vaš život, svojoj porodici ćete ostaviti najvrednije nasledstvo — dobar primer vere koji će moći da oponašaju.

U svetu prepunom ljudi nevernih Bogu, verni Enoh je bio u manjini, zbog čega se verovatno osećao usamljeno. Da li je Jehova obratio pažnju na njega? Svakako. Jehova ga je izabrao da drugima prenese jednu poruku. Tako je Enoh postao prorok — prvi prorok čija je poruka zapisana u Bibliji. Enohove  reči je vekovima kasnije pod Božjim nadahnućem zabeležio Isusov polubrat Juda. *

Kako je glasilo Enohovo proročanstvo? „Gle! Jehova je došao sa mirijadama svojih svetih anđela, da sudi svima i da osudi sve bezbožnike za sva njihova bezbožna dela koja su bezbožno počinili i za sve strašne stvari koje su bezbožni grešnici protiv njega izgovorili“ (Judina 14, 15). Zanimljivo je da je Enoh govorio u prošlom vremenu, kao da je Bog već učinio ono o čemu se govori u proročanstvu. Mnogi proroci koji su živeli posle Enoha često su na isti način iznosili svoja proročanstva. Zbog čega? Toliko je bilo sigurno da će se ispuniti ono o čemu su prorokovali, da su o tim događajima govorili kao da su se već odigrali (Isaija 46:10).

Enoh je verovatno objavljivao ovu poruku svima koji su hteli da je čuju. Kako li se osećao dok ju je prenosio? Zapazite koliko je njegovo upozorenje bilo snažno — čak četiri puta je spomenuo „bezbožnost“ da bi opisao ljude i njihove postupke. Time je ljudima u lice rekao da je njihov svet pokvaren do srži i da će ga Jehova potpuno uništiti kad dođe „sa mirijadama svojih svetih anđela“. Enoh je neustrašivo preneo ovo Božje upozorenje — i to sam-samcat! Njegov unuk Lameh je možda posmatrao svog dedu kako odvažno govori. Zaista je imao svaki razlog da mu se divi.

Da li i mi, poput Enoha, na svet u kom živimo gledamo isto kao Bog? Osuda koju je Enoh hrabro preneo bezbožnim ljudima svog vremena važi i danas. Jehova je najpre ispunio to proročanstvo u Nojevo vreme, kada je u Potopu uništio sve zle ljude. U budućnosti će ga ispuniti u još većoj meri (Matej 24:38, 39; 2. Petrova 2:4-6). On s vojskom svojih moćnih anđela čeka pravo vreme da konačno presudi svim bezbožnim ljudima. Zato je od životne važnosti da ozbiljno shvatimo Enohovo upozorenje i da ga prenosimo drugima. Možda se ta poruka neće dopasti članovima naše porodice ili prijateljima, zbog čega bismo se mogli osećati odbačeno ili usamljeno. Međutim, važno je da zadržimo na umu da Jehova nije napustio Enoha, zbog čega možemo biti potpuno uvereni da neće napustiti ni one koji mu danas verno služe!

Enohova smrt je još tajanstvenija od njegovog života. Zašto to kažemo? U biblijskoj knjizi Postanak, stoji samo sledeće: „Enoh je sve vreme hodio sa istinitim Bogom. Zatim je nestao, jer ga je Bog uzeo“ (Postanak 5:24). U kom smislu je Bog „uzeo“ Enoha? Apostol Pavle je kasnije zapisao: „Verom je Enoh bio prenesen da ne vidi smrt, i nigde nisu mogli da ga nađu jer ga je Bog preneo. A pre nego što je bio prenesen dobio je svedočanstvo da je ugodio Bogu“ (Jevrejima 11:5). Na šta je Pavle mislio kada je rekao da je „Enoh bio prenesen da ne vidi smrt“? U nekim prevodima Biblije na ovom mestu stoji da je Bog odneo Enoha na nebo. Međutim, to ne može biti tačno. Biblija nedvosmisleno kaže da je Isus Hrist bio prvi koji je uskrsnuo na nebo (Jovan 3:13).

Šta onda znači da je Enoh bio „prenesen da ne vidi smrt“? Po svemu sudeći, Jehova je nežno „preneo“ Enoha iz života u smrt, poštedevši ga time teških smrtnih muka koje bi verovatno doživeo da je pao u ruke  svojim neprijateljima. Neposredno pre svoje smrti, Enoh je dobio „svedočanstvo da je ugodio Bogu“. Možda je Bog to učinio tako što mu je dao viziju u kojoj je video raj na zemlji. U svakom slučaju, Enoh je pre nego što je umro nesumnjivo dobio jasnu potvrdu da je ugodio Jehovi. Ukazujući na Enoha i druge verne muškarce i žene, apostol Pavle je rekao: „Svi su oni umrli u veri“ (Jevrejima 11:13). Kasnije su Enohovi neprijatelji možda tražili njegovo telo, ali „nigde nisu mogli da ga nađu“, najverovatnije jer je Jehova učinio da nestane. Time im je onemogućio da ga oskrnave ili da ga na neki način iskoriste u svojoj iskvarenoj religiji. *

Imajući na umu da je to samo jedna mogućnost, pokušajmo da zamislimo kako su izgledali poslednji trenuci Enohovog života. Enoh je na izmaku snage dok pokušava da umakne svojim neprijateljima. Za petama su mu ljudi koji kipte od besa zbog poruke osude koju im je upravo preneo. Sada konačno pronalazi skrovište u kom može da predahne. Ipak, svestan je da se ne može još dugo kriti. Ovi ljudi će ga se uskoro dočepati i nemilosrdno će ga ubiti. Dok je još na sigurnom, usrdno se moli svom Bogu. Odjednom ga obuzima neverovatan spokoj. Vizija koju upravo vidi pred sobom u mislima ga odvodi daleko od ovog užasnog mesta.

Zamislimo kako mu se pred očima ukazuje slika predivnog sveta, sasvim drugačijeg od ovog u kom se trenutno nalazi. Podseća ga na edenski vrt, ali nema heruvima koji čuvaju ulaz u njega. Oko sebe vidi mnoštvo muškaraca i žena — svi su mladi, zdravi i snažni. Nema ni traga gnevu, mržnji i protivljenju, koji su mu dobro poznati. Svi su ujedinjeni i složni. Enoh je sada uveren da je ugodio Jehovi. Potpuno je siguran da je ovo mesto gde pripada — jednog dana, ono će biti njegov dom. Sasvim spokojan, Enoh zatvara oči i tone u smrtni san.

Enoh je još uvek mrtav, ali ga Jehova čuva u svom savršenom sećanju! Kao što je Isus i obećao, uskoro će doći dan kada će svi koji su u Jehovinom sećanju „čuti“ Hristov glas i „izaći“ iz groba. Otvoriće oči kada zemlja bude pretvorena u predivno i mirno mesto za život (Jovan 5:28, 29).

Da li biste i vi želeli da živite u tom svetu? Zamislite koliko bi bilo divno upoznati vernog Enoha. Ima toliko toga što bismo mogli čuti od njega. Moći će da nam kaže da li su poslednji trenuci njegovog života bili iole nalik onome što smo mi zamislili. Međutim, već sada treba nešto da naučimo od njega. Nakon što je govorio o njemu, apostol Pavle je rekao: „Bez vere nije moguće ugoditi Bogu“ (Jevrejima 11:6). To je veoma dobar razlog da budemo verni poput Enoha!