BIBLIJA NIJE NAUČNI PRIRUČNIK, ALI KAD SE DOTIČE NAUKE NEVEROVATNO JE TAČNA. ŠTAVIŠE, ONA JE BILA DALEKO ISPRED SVOG VREMENA. EVO NEKIH PRIMERA.

Da li svemir ima početak?

Uvaženi naučnici su ranije bili uvereni da svemir oduvek postoji. Međutim, danas je u naučnim krugovima opšteprihvaćeno gledište da svemir ima svoj početak. U Bibliji je to odavno zapisano (Postanak 1:1).

Kakvog je oblika Zemlja?

U drevno doba, mnogi su verovali da je Zemlja ravna ploča. Tek su u V veku pre n. e. grčki naučnici izneli teoriju da je Zemlja okrugla. Ali mnogo pre toga — u VIII veku pre n. e. — biblijski pisac Isaija je ukazao na „krug zemaljski“, koristeći pritom reč koja se može prevesti i kao „kugla“ (Isaija 40:22).

Da li su nebeska tela podložna raspadanju?

Aristotel, grčki naučnik iz IV veka pre n. e., tvrdio je da su Zemlja i sve što je na njoj podložni promenama i raspadanju, dok su zvezde večne i nepromenljive. To mišljenje je preovladavalo vekovima. Naučnici su tek u XIX veku formulisali koncept entropije. Prema ovom konceptu, svaka materija, bilo da se nalazi u svemiru ili na Zemlji, teži ka raspadanju. Jedan od naučnika koji su doprineli razvitku ovog koncepta bio je i Vilijam Tomson, poznat kao lord Kelvin. On je zapazio da Biblija i za nebo i za Zemlju kaže: „Sve će se to kao haljina pohabati“ (Psalam 102:25, 26). Verovao je da se Bog može pobrinuti da usled tih procesa raspadanja ne dođe do potpunog uništenja svega što je stvorio, što i Biblija potvrđuje (Propovednik 1:4).

Šta nebeska tela drži na njihovom mestu?

Aristotel je smatrao da se sva nebeska tela nalaze u sferama ispunjenim nevidljivom materijom. Verovao je da su te sfere smeštene jedna unutar druge i da se Zemlja nalazi u njihovom centru. Naučnici su tek u XVIII veku prihvatili teoriju da nebeska tela lebde u praznom prostoru. Zanimljivo je da se u biblijskoj Knjizi o Jovu, koja je napisana još u XV veku pre n. e., kaže da je Stvoritelj Zemlju „obesio ni na čem“ (Jov 26:7).

BIBLIJA NIJE MEDICINSKI PRIRUČNIK, ALI NEKI NJENI PRINCIPI UVELIKO SU DOPRINOSILI ZDRAVLJU LJUDI.

Karantin.

Mojsijevim zakonom je bilo propisano da ljudi oboleli od gube treba da budu odvojeni od drugih. Tek je izbijanje strašnih epidemija u srednjem veku navelo lekare da primene ovaj princip, koji se i dan-danas smatra efikasnim u suzbijanju širenja bolesti (Levitska, 13. i 14. poglavlje).

Pranje tela i odeće nakon dodirivanja mrtvaca.

Sve do kraja XIX veka, lekari nisu imali običaj da nakon obavljene autopsije operu ruke, već su odmah nastavili da pregledaju svoje pacijente. To je dovelo do mnogih smrtnih ishoda. Međutim, u Mojsijevom zakonu je pisalo da će svako ko se dotakne leša biti ceremonijalno „nečist“. Zakon je čak nalagao da se ta osoba okupa i da opere odeću. Iako je u pitanju bio verski obred, sasvim sigurno je doprinosio zdravlju ljudi (Brojevi 19:11, 19).

Uklanjanje izmeta.

Svake godine više od pola miliona dece umre od dijareje, bolesti koja najčešće nastaje zbog neadekvatnog uklanjanja ljudskog izmeta. Mojsijev zakon je nalagao da se ljudski izmet zatrpa van mesta gde su ljudi prebivali (Ponovljeni zakoni 23:13).

Vreme za obrezivanje.

Prema Božjem zakonu, muško dete je trebalo obrezati osmog dana od rođenja (Levitska 12:3). Zgrušavanje krvi kod novorođenčeta dostiže normalan nivo nakon prve nedelje života. Dakle, ta zakonska odredba bila je prava zaštita za novorođenče, iako je bila data u biblijska vremena, davno pre mnogih medicinskih otkrića.

Veza između emocionalnog i fizičkog zdravlja.

Medicinski stručnjaci kažu da pozitivne emocije, kao što su radost, optimizam, zahvalnost i spremnost na opraštanje, blagotvorno utiču na zdravlje. U Bibliji stoji: „Veselo srce deluje dobro kao lek, a slomljen duh suši kosti“ (Poslovice 17:22).