PRETNJA PO OPSTANAK. Papirus i pergament su uglavnom bili materijali koje su koristili pisci Biblije i njeni prepisivači * (2. Timoteju 4:13). Zašto su ovi materijali doveli u pitanje opstanak Biblije?

Papirus se lako kida, bledi i propada. „Zapravo, list papirusa se može s vremenom pretvoriti u mrežu vlakana i šaku prašine“, kažu egiptolozi Ričard Parkinson i Stiven Kverk. „Svitak se može ubuđati i istruliti ili ga mogu pojesti glodari i insekti, posebno termiti.“ Neki papirusi su nakon otkrića bili izloženi prejakoj svetlosti ili vlazi, što je ubrzalo njihovo propadanje.

Pergament je izdržljiviji od papirusa, ali i on propada ukoliko se njim loše rukuje ili je izložen ekstremnim temperaturama, vlazi i svetlosti. * Pergament takođe napadaju insekti. Zbog toga drevni rukopisi „retko opstaju“, navodi se u jednoj stručnoj knjizi (Everyday Writing in the Graeco-Roman East). Dakle, da Biblija nije opstala i njena poruka bi zauvek bila izgubljena.

KAKO JE BIBLIJA ODOLELA TOJ PRETNJI. Prema jevrejskom zakonu, svaki kralj je morao da „prepiše sebi u knjigu“ Mojsijev zakon, to jest prvih pet biblijskih knjiga (Ponovljeni zakoni 17:18). Pored toga, prepisivači su do I veka nove ere napravili toliko mnogo manuskripata da ih je bilo u sinagogama po celom Izraelu, pa čak i u tadašnjoj Makedoniji (Luka 4:16, 17; Dela apostolska 17:11). Kako su tako stari manuskripti opstali do danas?

„Poznato je da su Jevreji stavljali svitke u krčage i ćupove kako bi ih sačuvali“, kaže izučavalac Novog zaveta Filip Komfort. Tu tradiciju su očigledno nastavili i hrišćani. Tako su neki drevni biblijski manuskripti pronađeni na područjima s veoma suvom klimom, u glinenim ćupovima, mračnim prostorijama i pećinama.

ISHOD. Na hiljade delova biblijskih manuskripata, od kojih su neki stari više od 2 000 godina, opstalo je do dan-danas. Nijedan drugi drevni tekst nema toliko manuskripata koji datiraju iz tog doba.